Сејшели Основне информације
Локално време | Твоје време |
---|---|
|
|
Локална временска зона | Разлика у временској зони |
UTC/GMT +4 сат |
географска ширина / географска дужина |
---|
7°1'7"S / 51°15'4"E |
исо кодирање |
SC / SYC |
валута |
рупија (SCR) |
Језик |
Seychellois Creole (official) 89.1% English (official) 5.1% French (official) 0.7% other 3.8% unspecified 1.4% (2010 est.) |
електрична енергија |
г тип УК 3-пински |
национална застава |
---|
главни град |
Вицториа |
листа банака |
Сејшели листа банака |
Популација |
88,340 |
подручје |
455 KM2 |
GDP (USD) |
1,271,000,000 |
телефон |
28,900 |
Мобилни телефон |
138,300 |
Број Интернет домаћина |
247 |
Број корисника Интернета |
32,000 |
Сејшели увод
Сејшели имају површину од 455,39 квадратних километара и територијално море од 400 000 квадратних километара. Налази се у држави архипелага на југозападу Индијског океана. Налази се у центру Европе, Азије и Африке, а удаљен је око 1.600 километара од афричког континента. Превоз је између Азије и Африке. Суштински. Сејшели су подељени у 4 густе острвске групе: острво Махе и околна сателитска острва; острво Силуета и северно острво; острвско острво Праслин; острво Фригит и оближњи гребени. На целој територији нема река, а има тропску кишну климу са високом температуром и кишом током целе године. <бр> <п> Сејшели, пуно име Републике Сејшели, држава је архипелага која се налази у југозападном делу Индијског океана. Налази се у средишту три континента Европе, Азије и Африке. Од афричког континента удаљен је око 1.600 километара. Припада Африци и Азији. Транспортно чвориште Африке и два континента. Састоји се од 115 великих и малих острва.Највеће острво Махе заузима површину од 148 квадратних километара. Сејшели су подељени у 4 густе острвске групе: острво Махе и околна сателитска острва; острво Силуета и северно острво; острвско острво Праслин; острво Фригит и оближњи гребени. Гранитно острво је планинско и брдовито, а планина Сејшели на надморској висини од 905 метара на острву Махе је највиша тачка у земљи. Корално острво је ниско и равно. На целој територији нема реке. Има тропску прашуму са високом температуром и кишом током целе године. Просечна температура у врућој сезони је 30 ℃, а просечна у хладној сезони 24 ℃. п> <п> Сејшели су, као и друге афричке земље, били робови колонијалиста. У 16. веку Португалци су овде први пут стигли и назвали га „Острво седам сестара“. Француска је 1756. године заузела то подручје и назвала га „Сејшели“. 1814. Сејшели су постали британска колонија. 29. јуна 1976. године Сејшели су прогласили независност и успоставили Републику Сејшели, која је остала у Комонвелту. п> <п> Државна застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. Узорак на површини заставе састоји се од пет зрака светлости који зраче из доњег левог угла, који су плави, жути, црвени, бели и зелени у смеру казаљке на сату. Плава и жута представљају Демократску странку Сејшела, а црвена, бела и зелена представљају Напредни народни фронт Сејшела. п> <п> Број становника је око 85.000. Земља је подељена на 25 округа. Национални језик је креолски, општи енглески и француски. 90% становника верује у католичанство. п> <п> Сејшели имају прелепе крајолике, а више од 50% његове територије је одређено као резерват природе, уживајући репутацију „туристичког раја“. Туризам је највећи економски стуб Сејшела, он директно или индиректно ствара око 72% бруто домаћег производа и сваке године доноси више од 100 милиона америчких долара девизних прихода Сејшелима, што чини око 70% укупног девизног прихода. 30% запослености. Према Извештају о хуманом развоју из 2005. године Програма Уједињених нација за развој, Сејшели су једна од најпогоднијих земаља за опстанак људи. п> <п> Рибарство је још један важан стуб националне економије Сејшела. Сејшели имају огромно морско подручје, ексклузивну морску економску зону са површином од око милион квадратних километара и богате риболовне ресурсе. Туна и козице у конзерви прва су и друга највећа извозна роба на Сејшелима. п> <п> Сејшели имају слабу индустријску и пољопривредну основу и углавном се ослањају на увоз хране и дневних потрепштина. У индустрији доминирају мала и средња предузећа, попут пивара, фабрика цигарета и фабрика конзерви туњевине. Површина пољопривредног обрадивог земљишта износи само 100 квадратних километара, а главни усеви су кокос, цимет и чај. п> <бр> |