Света Луција државни позивни број +1-758

Како бирати Света Луција

00

1-758

--

-----

IDDдржавни позивни број Позивни број градаброј телефона

Света Луција Основне информације

Локално време Твоје време


Локална временска зона Разлика у временској зони
UTC/GMT -4 сат

географска ширина / географска дужина
13°54'14"N / 60°58'27"W
исо кодирање
LC / LCA
валута
долар (XCD)
Језик
English (official)
French patois
електрична енергија
г тип УК 3-пински г тип УК 3-пински
национална застава
Света Луцијанационална застава
главни град
Цастриес
листа банака
Света Луција листа банака
Популација
160,922
подручје
616 KM2
GDP (USD)
1,377,000,000
телефон
36,800
Мобилни телефон
227,000
Број Интернет домаћина
100
Број корисника Интернета
142,900

Света Луција увод

Света Луција се налази усред ветровитих острва у Источном Карипском мору, простире се на површини од 616 квадратних километара. На северу се граничи са Мартиником и на југозападу са Светим Винсентом. Земља је вулканско острво са много кратких река и плодним долинама, са валовитим планинама. Прекрасан је крајолик, највиши врх је планина Мојими, 959 метара надморске висине. Света Луција има тропску климу. Енглески је службени језик и лингуа франца. Локално становништво широко говори креолски, а већина становника верује у католичанство. <бр> <п> Профил земље <п> Света Луција, са територијалном површином од 616 квадратних километара, налази се усред ветровитих острва у Источном Карипском мору, на северу се граничи са Мартиником и на југозападу са Светим Винсентом. Земља је вулканско острво са таласастим брдима и прелепим пејзажима. Света Луција се налази у североисточном појасу пасат-ветра и има тропску поморску климу. Кише и температура варирају у зависности од надморске висине. Просечна годишња количина падавина је 1.295 мм (51 инч) дуж обале и 3.810 мм (150 инча) у унутрашњости. Јануар до априла је углавном сушна сезона, а од маја до новембра кишна сезона. Просечна температура је 27 ° Ц (80 ° Ф), понекад висока температура може достићи 39 ° Ц или 31 ° Ц, а ниска температура може пасти на 19 ° Ц или 20 ° Ц. <п> Првобитно је то место где су живели Индијанци. У 17. веку Британија, Француска и Холандија почињу да нападају и заузимају острво, чему су се локални становници опирали. 1814. године Паришким уговором острво је званично обухваћено као британска колонија. Од јануара 1958. до 1962. био је члан Федерације Западне Индије. У марту 1967. године спровела је унутрашњу аутономију и постала британска придружена држава. Британци су одговорни за спољне послове и одбрану. Независност је проглашена 22. фебруара 1979. године као чланица Комонвелта. <п> Државна застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. Земља заставе је плава, а узорак троугла у средини чине беле, црне и жуте фигуре.То је црна стрелица са белим ивицама и жути једнакокраки троугао. Плава представља океан око Свете Луције, црна представља вулкане, црно-беле границе представљају две главне етничке групе у земљи, а жута представља острвске плаже и сунце. Троугао састављен од беле, црне и жуте боје симболизује острвску земљу Света Луција. <п> Становништво Свете Луције је 149.700 (процењено 1997). Више од 90% су црнци, 5,5% су мулаткиње, а неколико белаца и Индијаца. Енглески је службени језик и већина становника верује у католичанство. <п> Традиционалном економијом Свете Луције доминира пољопривреда, али последњих година туризам се брзо развија и постаје његов најважнији економски сектор. <п> Света Луција нема значајних лежишта минерала, али има богате геотермалне ресурсе, а на југу постоје рудници сумпора. Пољопривреда заузима главну позицију у националној економији, а слиједе је производња и туризам. Од 1980-их, влада је нагласила диверзификацију пољопривредне структуре, давањем зајмова и тржишта и спровођењем земљишних књига, с циљем постизања самодовољности храном. Последњих година производња и туризам су се брзо развили. <п> Једна трећина запосленог становништва бави се пољопривредним радовима. Храна не може бити сама себи довољна. Главни пољопривредни производи су банане и кокоси, као и какао, зачини и друго воће. Прерађивачка индустрија постала је друга по величини индустрија, која је 1993. године чинила 17,0% БДП-а. Углавном производи извозно оријентисане лаке индустријске производе, попут сапуна, кокосовог уља, рума, пића и електронског склапања, одеће итд. <бр>

Сви језици