|
Фиџи има укупну површину од више од 18.000 квадратних километара и налази се у центру југозападног Пацифика. Састоји се од 332 острва, од којих је 106 насељено. Већина су вулканска острва окружена кораљним гребенима, углавном острво Вити и острво Варуа. Има тропску поморску климу и често је погођен ураганима, са просечном годишњом температуром од 22-30 степени Целзијуса. Географски положај је важан и то је саобраћајно чвориште у региону јужног Пацифика. Фиџи се простире на источној и западној хемисфери, кроз њих пролази 180 степени дужине, што је чини најисточнијом и најзападнијом земљом на свету. <бр> <п> Укупна површина копна је више од 18.000 квадратних километара.Налази се у средишту југозападног Пацифика и састоји се од 332 острва, од којих је 106 насељено. Већина су вулканска острва окружена кораљним гребенима, углавном острво Вити и острво Варуа. Има тропску поморску климу и често је погођен ураганима. Просечна годишња температура је 22-30 степени Целзијуса. Географски положај је важан и то је саобраћајно чвориште у региону јужног Пацифика. Фиџи се простире на источној и западној хемисфери, кроз њих пролази 180 степени дужине, што је чини најисточнијом и најзападнијом земљом на свету. <п> Национална застава: водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. Земља заставе је светло плава, горе лево је црвено-бели узорак „пиринча“ на тамноплавој позадини. Узорак на десној страни заставе главни је део фиџијског националног амблема. Светло плава симболизује океан и небо, а такође приказује богате водене ресурсе земље; узорак „пиринач“ је образац британске заставе, симбол Заједнице нација, који указује на традиционални однос Фиџија и Уједињеног Краљевства. <п> Фиџи је место где народ Фиџи живи заувек.Европљани су овде почели емигрирати у првој половини 19. века и постали британска колонија 1874. године. Фиџи се осамосталио 10. октобра 1970. Нови устав је примењен 27. јула 1998, а земља је преименована у „Република Фиџијска острва“. <п> Фиџи има 840.200 становника (децембар 2004.), од чега су 51% Фиџијци и 44% Индијци. Службени језици су енглески, фиџијски и хиндски, а енглески се углавном користи. 53% верује у хришћанство, 38% верује у хиндуизам, а 8% верује у ислам. <п> Фиџи је земља снажне економске снаге и брзог економског развоја међу острвским земљама јужног Пацифика. Фиџи придаје велики значај развоју националне економије, промовише инвестиције и извоз и постепено развија извозно оријентисану економију са „високим растом, ниским порезима и виталношћу“. Индустрија шећера, туризам и индустрија прераде одеће три су стуба њене националне економије. Фиџи има плодну земљу и богат је шећерном трском, па је познат и као „слатко острво“. У индустрији Фиџија доминира вађење шећера, поред прераде одеће, вађења злата, прераде рибљих производа, прераде дрвета и кокоса, итд. Фиџи је богат риболовним ресурсима, богат тунама. <п> Од 1980-их, влада Фиџија искористила је своје јединствене природне услове за снажан развој туризма. Тренутно приходи од туризма чине приближно 20% БДП-а Фиџија и највећи су извор девизног прихода Фиџија. У туристичком сектору на Фиџију ради око 40.000 људи, што чини 15% запослености. 2004. године било је 507.000 страних туриста који су дошли на Фиџи у разгледање града, а приход од туризма износио је скоро 450 милиона америчких долара. <п> Фиџи се налази у центру мора и ваздушног саобраћаја између Океаније и Северне и Јужне Америке и важно је саобраћајно чвориште у јужном Тихом оцеану. Лука Сува, главни град, важна је међународна морска лука која може примити 10.000 тона бродова. <бр> |
Тип Ⅰ аустралијски утикач