|
Того се простире на површини од 56785 квадратних километара и налази се у западној Африци, граничи се са Гвинејским заливом на југу, Ганом на западу, Бенином на истоку и Буркина Фасом на северу. Обала је дуга 53 километра, цело подручје је дуго и уско, од чега више од половине чине брда и долине. Јужни део је приобална равница, централни део је висораван, а брдо Атакола са надморском висином од 500-600 метара, север је ниска висораван, а главне планине су планине Того. Јужни део Тога има тропску климу прашуме, а северни део има тропску степску климу. <бр> <п> Того, пуно име Републике Того, налази се у западној Африци и граничи се са Гвинејским заливом на југу. Запад је у близини Гане. Граничи се са Бенином на истоку и Буркина Фасом на северу. Обала је дуга 53 километра. Читаво подручје је дуго и уско, а више од половине су брда и долине. Јужни део је приобална равница, средњи део је висораван, висораван Атацола са надморском висином од 500-600 метара, северни је ниска висораван. Главни планински ланац је планински ланац Того, Бовман Пеак је на 986 метара надморске висине, што је највиша тачка у земљи. На територији има много лагуна. Главне реке су река Моно и река Оти. Југ има тропску климу прашуме, а север тропску травнату климу. Земља је подељена на пет главних економских зона: обално подручје, плато зона, централна зона, зона Кара и травњачка зона. <п> У древном Тогу било је много независних племена и малих краљевстава. У 15. веку португалски колонисти напали су обалу Тога. Постала је немачка колонија 1884. године. У септембру 1920. запад и исток Тога заузеле су Британија, односно Француска. После Другог светског рата Британија и Француска су им „повериле“. Када је Гана постала независна 1957. године, западни Того је под британским поверењем спојен у Гану. У августу 1956. године Источни Того је постао „аутономна република“ у саставу Француске заједнице, а независан је постао 27. априла 1960. године, а земља је добила назив Република Того. <п> Национална застава: Правоугаона је, однос дужине и ширине је око 5: 3. Састоји се од три зелене водоравне пруге и две жуте хоризонталне пруге распоређене наизменично Горњи леви угао заставе је црвени квадрат са белом звездом петокраком у средини. Зелена представља пољопривреду и наду; жута симболизује налазишта минерала у земљи, а такође изражава поверење и забринутост људи за судбину матице; црвена симболизује искреност, братство и посвећеност човечанства; бела симболизује чистоћу; петокрака звезда симболизује независност земље и препород људи . <п> Становништво је 5,2 милиона (процењено 2005. године), а службени језик је француски. Еве и кабиле су најчешћи национални језици. Око 70% становника верује у фетишизам, 20% верује у хришћанство, а 10% у ислам. <п> Того је једна од најмање развијених земаља на свету које су најавиле Уједињене нације. Пољопривредни производи, фосфати и трговина поновним извозом су три стуба индустрије. Главни минерални ресурс је фосфат, који је трећи највећи произвођач у субсахарској Африци, са доказаним резервама: 260 милиона тона висококвалитетне руде и око милијарду тона са малом количином карбоната. Остала налазишта минерала укључују кречњак, мермер, гвожђе и манган. <п> Индустријска база Тога је слаба. Главни индустријски сектори укључују рударство, прераду пољопривредних производа, текстил, кожу, хемикалије, грађевински материјал итд. 77% индустријских предузећа су МСП. 67% радно активног становништва земље бави се пољопривредом. Површина обрадивог земљишта је око 3,4 милиона хектара, површина обрађеног земљишта је око 1,4 милиона хектара, а површина житарица је око 850.000 хектара. Прехрамбене културе су углавном кукуруз, сирак, касава и пиринач, чија вредност производње чини 67% вредности пољопривредне производње; готовине чине око 20%, углавном памук, кафа и какао. Сточарство је углавном концентрисано у централном и северном региону, а његова вредност производње чини 15% вредности пољопривредне производње. Од 1980-их, туризам Тога се брзо развија. Главна туристичка места су Ломе, језеро Того, живописно подручје Палиме и град Кара. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински