Маршалова острва налазе се у централном Тихом океану, простиру се на површини од 181 квадратни километар. Налази се на око 3200 километара југозападно од Хаваја и 2100 километара југоисточно од Гуама, на западу су Федеративне Државе Микронезије, а на југу Кирибати, још један архипелаг. Састоји се од више од 1.200 великих и малих острва и гребена, распоређених на морском подручју од више од 2 милиона квадратних километара, чинећи две острвске групе у облику ланца у правцу северозапад-југоисток, са острвима Латак на истоку и острвима Лаликуе на западу. , Постоје 34 главна острва и гребени. <бр> <п> Република Маршалова острва налази се у централном Тихом океану. На око 3200 километара југозападно од Хаваја и 2100 километара југоисточно од Гуама, острва Савезних Држава Микронезије налазе се на западу, а Кирибати су још једна острва на југу. Састоји се од више од 1.200 великих и малих острва и гребена, распоређених на морском подручју од више од два милиона квадратних километара, чинећи две острвске групе у облику ланца које се протежу од северозапада до југоистока. На истоку су острва Латак, а на западу острва Лариц. Постоје 34 главна острва. п> <п> Национална застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 19:10. Земља заставе је плава, са две траке које се постепено шире, пружајући се дијагонално од доњег левог угла до горњег десног. Горњи део је наранџасте боје, а доњи део беле боје; у горњем левом углу заставе налази се бело сунце које емитује 24 зрака светлости. Плава симболизује Тихи океан, црвена и наранџаста две широке траке указују на то да је земља састављена од два острвска ланца; сунце емитује 24 зрака, што симболизује 24 општинска подручја у земљи. п> <п> 1788. године, британски капетан Јохн Марсхалл открио је овај архипелаг и од тада је овај архипелаг добио име Маршалова острва. Маршалова острва сукцесивно су окупирале Шпанија, Немачка и Сједињене Државе. После Другог светског рата предата је Сједињеним Државама као стратешко старатељство Уједињених нација 1947. године, а промењена је из надлежности морнарице Сједињених Држава у цивилну управу 1951. године. 1. маја 1979. године ступио је на снагу Устав Маршалових острва, успостављајући уставну владу. У октобру 1986. Ма и Сједињене Државе потписали су „Уговор о слободном удруживању“. Република Марсхал основана је у новембру 1986. 22. децембра 1990. године, Савет безбедности Уједињених нација донео је резолуцију о раскиду старатељског споразума за неке од пацифичких повереничких територија, одлучујући да формално оконча старатељство над Републиком Марсхалловим острвима. У септембру 1991. Маршалова острва су се придружила Уједињеним нацијама. п> <п> Број становника је 58.000 (1997). Становници су углавном микронезијске расе, а већина их живи на острвима Мајуро и Квајалеин. Језиком су подељени у 9 етничких група. Већина становника су католици. Маршалези је службени језик, општи енглески. п> <п> Република Маршалова острва има изврсну ваздухопловну основу, са два међународна аеродрома и 28 авиокомпанија које управљају АМИ и Цонтинентал Аирлинес. Постојеће међународне руте које повезују Хаваје на западу, Фиџи, Аустралију, Нови Зеланд на југу и Источну улицу до Саипана, Гуама и Токија на јужном Пацифику. Поред тога, постоји посебан систем машина за транспорт морских плодова на Хаваје и Токио. Маршалова острва такође имају 12 терминала за дубоке воде, на којима се могу везати велики међународни танкери и теретњаци, а постојећи објекти могу се користити као комерцијални терминали за истовар контејнера и расутих терета. Шест редовних рута стиже до Хаваја, Токија, Сан Франциска, Фиџија, Аустралије, Новог Зеланда и других региона. п> <бр> |