Мјанмар државни позивни број +95

Како бирати Мјанмар

00

95

--

-----

IDDдржавни позивни број Позивни број градаброј телефона

Мјанмар Основне информације

Локално време Твоје време


Локална временска зона Разлика у временској зони
UTC/GMT +6 сат

географска ширина / географска дужина
19°9'50"N / 96°40'59"E
исо кодирање
MM / MMR
валута
Кјат (MMK)
Језик
Burmese (official)
електрична енергија
Тип ц Европски 2-пински Тип ц Европски 2-пински
Тип д стари британски утикач Тип д стари британски утикач
Шуко утикач типа Ф Шуко утикач типа Ф
г тип УК 3-пински г тип УК 3-пински
национална застава
Мјанмарнационална застава
главни град
Наи Пии Тав
листа банака
Мјанмар листа банака
Популација
53,414,374
подручје
678,500 KM2
GDP (USD)
59,430,000,000
телефон
556,000
Мобилни телефон
5,440,000
Број Интернет домаћина
1,055
Број корисника Интернета
110,000

Мјанмар увод

Мјанмар се простире на површини од 676 581 квадратних километара. Налази се на западу полуострва Индокина, између Тибетанске висоравни и Малајског полуострва, граничи са Индијом и Бангладешом на северозападу, Кином на североистоку, Лаосом и Тајландом на југоистоку и Бенгалским заливом и Андом на југозападу. Манхаи. Обала је дугачка 3200 километара и има тропску монсунску климу. Покривеност шума чини више од 50% укупне површине. То је земља са највећом производњом тиковине на свету. Поред тога, богати жад и драгуљи добро су познати у свету. <бр> <п> Мјанмар, пуно име Уније Мјанмар, има територију од 676581 квадратних километара. Смештено у западном делу полуотока Индокина, између Тибетанске висоравни и Малајског полуострва. Граничи се са Индијом и Бангладешем на северозападу, Кином на североистоку, Лаосом и Тајландом на југоистоку и Бенгалским заливом и Андаманским морем на југозападу. Обала је дуга 3200 километара. Има тропску монсунску климу. Покривеност шумом чини више од 50% укупне површине. <п> Земља је подељена на седам провинција и седам држава. Покрајина је главно насеље насеља етничке групе Бамар, а Бангдо подручје насеља различитих етничких мањина. <п> Мјанмар је древна цивилизација са дугом историјом. Након формирања јединствене државе 1044. године, доживела је три феудалне династије Баган, Донгву и Гонгбанг. Британија је покренула три агресорска рата против Бурме и окупирала је Бурму од 1824. до 1885. Британија је 1886. године одредила Бурму за провинцију Британске Индије. Мјанмар се одвојио од Британске Индије 1937. године и био је директно под влашћу британског гувернера. Јапанска војска је 1942. године окупирала Бурму. 1945. године, општи устанак целе земље, Мјанмар се опоравио. Британци су повратили контролу над Бурмом. У октобру 1947. Британија је била приморана да прогласи Бурмански закон о независности. Мијанмар је 4. јануара 1948. прогласио независност од Британског комонвелта и успоставио Унију Мјанмара. Преименована је у Социјалистичку републику Савез Мјанмара у јануару 1974, а преименована је у „Унија Мјанмар“ 23. септембра 1988. <п> Државна застава: водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 9: 5. Површина заставе је црвена, а у горњем левом углу налази се мали тамноплави правоугаоник са белим узорком насликаним унутра - 14 петокраких звезда окружује зупчаник са 14 зубаца, зупчаник је шупаљ, а унутра је класје. Црвена симболизира храброст и одлучност, тамноплава мир и јединство, а бела чистоћу и врлину. 14 петокраких звезда представљају 14 провинција и држава Уније Мјанмара, а зупчаници и класје зрна симболизују индустрију и пољопривреду. <п> Становништво Мијанмара је приближно 55,4 милиона (закључно са 31. јануаром 2006). У Мјанмару постоји 135 етничких група, међу којима су Бурманци, Карен, Шан, Качин, Чин, Каја, Мон и Ракхине, а Бурме чине око 65% укупног становништва. Више од 80% становништва верује у будизам. Око 8% становништва верује у ислам. Бурмански је службени језик, а све етничке мањине имају своје језике, међу којима бурманске, качинске, каренске, шанске и монистичке групе имају писма. <п> Пољопривреда је темељ националне економије Мјанмара. Главне културе укључују пиринач, пшеницу, кукуруз, памук, шећерну трску и јуту. Мијанмар је богат шумским ресурсима.Та земља има 34,12 милиона хектара шумског земљишта са стопом покривености од око 50%, земља је са највећом производњом тиковине на свету. Дрво од тиковине је жилаво и отпорно на корозију и било је најбољи материјал за бродоградњу на свету пре него што су људи користили челик за изградњу бродова. Мијанмар тиковину сматра националним дрветом и назива се „краљем дрвећа“ и „благом Мјанмара“. Жад и драгуљи богати Мјанмаром уживају високу репутацију у свету. <п> Мјанмар је позната „будистичка земља". Будизам је у Мјанмар уведен више од 2500 година. Пре више од 1.000 година, Бурманци су почели да урезују будистичке списе на листу званом дрво Бедоро, чинећи га сутром ловоровог лишћа. Као што је поменуто у песми Ли Схангиин-а, „сећајући се седишта лотоса и слушајући Баиеук Сутру“. Међу више од 46,4 милиона људи у Мјанмару, више од 80% верује у будизам. Сваки човек у Мјанмару мора обријати косу и постати монах у одређеном временском периоду. У супротном, друштво ће то презирати. Будисти се диве изградњи статуа Буде, а храмови се морају градити кулама.По читавом Мјанмару има много пагода. Стога је Мјанмар познат и као „земља пагода“. Величанствене и величанствене пагоде чине Мјанмар туристичком атракцијом. <бр>

Сви језици