|
Рани домороци из Никарагве били су Индијанци и већина становника је веровала у католичанство. Главни град је Манагуа. Службени језик је шпански. На атлантској обали се такође говори сумо, Мискито и енглески. Никарагва има површину од 121.400 квадратних километара и налази се у централној Централној Америци, граничи се са Хондурасом на северу, Костариком на југу, Карипским морем на истоку и Тихим океаном на западу.Никарагванско језеро покрива површину од 8.029 квадратних километара и највеће је језеро у Централној Америци. <бр> <п> Профил земље <п> Никарагва, пуно име Републике Никарагва, налази се у централном делу Средње Америке. Простире се на површини од 121.400 квадратних километара. Граничи се са Хондурасом на северу, Костариком на југу, Карипским морем на истоку и Карипским морем на западу. Тихи океан. Језеро Никарагва заузима површину од 8.029 квадратних километара и највеће је језеро у Централној Америци. <п> Рани староседеоци су били Индијанци. Колумбо је овде запловио 1502. Шпанска колонија постала је 1524. Независност је проглашена 15. септембра 1821. Учествовао у Мексичком царству од 1822. до 1823. Придружио се Централноамеричкој федерацији од 1823 до 1838. Никарагва је успоставила републику 1839. <п> Национална застава: Правоугаона је, однос дужине и ширине је око 5: 3. Од врха до дна, састоји се од три паралелна хоризонтална правоугаоника плаве, беле и плаве боје, са узорком националног амблема насликаним у средини. Боја заставе потиче од заставе бивше Централноамеричке федерације. Горња и доња страна су плаве, а средња бела, што такође указује на географски положај земље између Тихог океана и Кариба. <п> Број становника је 4,6 милиона (1997). Индоевропске мешовите расе чиниле су 69%, белци 17%, црнци 9%, а Индијанци 5%. Службени језик је шпански, а на обали Атлантика говоре се и сумо, мискито и енглески. Већина становника верује у католичанство. <п> Никарагва је пољопривредна земља, која углавном производи памук, кафу, шећерну трску и банане. Извоз кафе, рибарства, меса, шећера и банана, увоз сировина, полупроизвода, робе широке потрошње, капиталних добара и горива. Економија је у великој мери зависна од стране помоћи. <п> Пољопривреда и сточарство су главни сектор зараде од извоза у земљи. Вредност пољопривредне производње чини око 22% БДП-а, а индустријска радна снага износи око 460.000. Површина обрадивог земљишта је око 40 милиона хектара, а обрађено је 870.000 хектара обрадивог земљишта. Главне културе су памук, кафа, шећерна трска, банане, кукуруз, пиринач, сирак итд. Уз снажну подршку владе, пољопривредни сектор ће забележити већи раст у блиској будућности. <п> Индустријска база је слаба. Излазна вредност производње и грађевинарства чини око 20% БДП-а, а број запослених чини око 15% економски активног становништва. Индустријски сектор споро расте. <п> Постоји скоро 400.000 запослених у разним услужним делатностима, попут трговине, превоза, осигурања, воде и електричне енергије, што чини око 36% економски независног становништва. Излазна вредност услужне индустрије чини око 34,7% БДП-а. <бр> |
Игле типа Северна Америка-Јапан 2