|
Данска се налази на излазу из Балтичког мора у Северно море у северној Европи. Чвориште је саобраћаја у западној и северној Европи и назива се „мостом северозападне Европе“. Обухвата већи део полуострва Јутланд и 406 острва, укључујући Сеаланд, Фунен, Лорланд, Фалстер и Боннхолм, покривајући површину од 43096 квадратних километара (без Гренланда и Фарских острва). На југу се граничи са Немачком, на западу са Северним морем, а на северу се суочава са Норвешком и Шведском, а обална линија дуга је 7.314 километара. Терен је низак и раван, на територији има много језера и река, клима је блага и припада океанској умереној широколисној шумској клими. <бр> <п> Данска, пуно име Краљевине Данске, налази се на излазу из Балтичког мора у Северно море у северној Европи. Средиште је саобраћаја у западној и северној Европи. Зове се „мост северозападне Европе“. Обухвата већину полуострва Јутланд и 406 острва, укључујући Сеаланд, Фунен, Лорланд, Фалстер и Боннхолм, покривајући површину од 43096 квадратних километара (без Гренланда и Фарских острва). Граничи се са Немачком на југу, Северним морем на западу и Норвешком и Шведском преко мора на северу. Обала је дуга 7314 километара. Терен је низак и раван, са просечном надморском висином од око 30 м. Централни део полуострва Јутланд је нешто виши, а највиша тачка је 173 метра надморске висине. На територији има много језера и река, најдужа река је река Гузенг, а највеће језеро Али језеро заузима површину од 40,6 квадратних километара. Клима је блага и припада океанској умереној широколисној шумској клими, са просечном годишњом количином падавина од око 860 мм. <п> Земља се састоји од 14 округа, 275 округа и две доминиције Гренланда и Фарских острва (национална одбрана, спољни послови, правосуђе и валута задужени су за Данску). 14 округа су: Копенхаген, Фредериксборг, Роскилде, Западна Хиланда, Сторстром, Борнхолм, Фунен, Јужни Јутланд, Рибе Округ, округ Виеук, округ Рингкобинг, округ Аархус, округ Виборг, округ Нортх Јутланд. <п> Данска је формирала јединствено краљевство око 985. године нове ере. Од 9. века Данска се континуирано ширила на суседне земље и прелазила море да би напала Енглеску, а 1120-их је освојила целу Енглеску и Норвешку и постала моћно гусарско царство у Европи. Царство се срушило 1042. У 14. веку је постајала све јача и јача, а 1397. године успостављена је Калмарска унија са данском краљицом Маргаретом И. Територија обухвата делове Данске, Норвешке, Шведске и Финске. Почео је да пропада крајем 15. века. Шведска се осамосталила од Уније 1523. 1814. Данска је Норвешку уступила Шведској након пораза над Шведском. Први устав је проглашен 1849. године, чиме је окончана наследна монархија и успостављена уставна монархија. У оба светска рата проглашена је неутралност. Окупирала га је нацистичка Немачка од априла 1940. до маја 1945. Исланд се осамосталио од Данске 1944. године. Придружио се НАТО-у 1949. Придружио се Европској заједници 1973. И даље има суверенитет над Гренландом и Фарским острвима. <п> Застава: Данска застава је најстарија на свету и назива се „моћ Данаца“. Правоугаоног је облика са односом дужине и ширине 37:28. Земља заставе је црвена, са белим узорком у облику крста на површини заставе, мало лево. Према данском епу, краљ Валдемар Вицторис (познат и као краљ победе) 1219. године нове ере водио је војску у борбу против естонских незнабожаца. Током битке код Лунданеса 15. јуна, Данци су били у невољи. Изненада је с неба пала црвена застава са белим крстом, праћена громким гласом: „Ухвати ову заставу је победа!“ Подстакнута овом заставом, војска Дана храбро се борила и претворила пораз у победу. Од тада је црвена застава белог крста постала национална застава Краљевине Данске. До сада, 15. јуна, Данска слави „Дан заставе“ или „Дан Валдемара“. <п> Данска има 5,45 милиона становника (децембар 2006.). Данци чине око 95%, а страни имигранти око 5%. Службени језик је дански, а енглески је лингуа франца. 86,6% становника верује у хришћански лутеранство, а 0,6% становника верује у римокатоличанство. <п> Данска је развијена западна индустријска земља. Њен БДП по глави становника већ дуги низ година предњачи у свету. Дански БДП је 2006. износио 256,318 милијарди америчких долара, а БДП по глави становника био је 47,031 амерички долар, сврставајући се међу пет најбољих у свету. Дански природни ресурси су релативно сиромашни. Осим нафте и природног гаса, мало је других лежишта минерала. Шума покрива површину од 436.000 хектара, са стопом покривености од 10%. Пољопривреда, сточарство, рибарство и прехрамбена индустрија су високо развијени, а карактеристике пољопривреде и сточарства су комбинација пољопривреде и сточарства, углавном сточарства. Постоји 2,676 милиона хектара обрадивог земљишта и 53.500 фарми.Око 90% фарми су породична пољопривредна газдинства у власништву појединаца. Ниво пољопривредне науке и технологије и ефикасност производње сврставају се међу напредне земље света. Поред задовољавања домаћег тржишта, 65% пољопривредних и сточарских производа иде за извоз, што чини 10,6% укупног извоза. Обим извоза свињског меса, сира и путера сврстава се у сам врх светске индустрије. Дан је такође највећи светски произвођач нерца. Данска је земља са добро развијеном прерадом и производњом сточарства. Индустрија сточарства чини 66% укупне вредности пољопривредне производње. Има велики број меса, млечних производа и извоза живине и јаја. Његова технологија хлађења и прерада, складиштење, транспорт и продаја хране су веома развијени. . Данска је највећа рибарска земља у Европској унији, а њен обим риболова чини око 36% укупног риболовног обима ЕУ. Северно море и Балтичко море су важна морска риболовна подручја. Ту су углавном бакалар, иверка, скуша, јегуља и шкампи, који се углавном користе за производњу рибљег уља и рибљег меса. <п> Индустрија заузима доминантни положај у националној економији, а предузећа су углавном мала и средња. Главни индустријски сектори укључују прераду хране, производњу машина, истраживање нафте, бродоградњу, цемент, електронику, хемикалије, металургију, медицину, текстил, намештај, опрему за производњу папира и штампу итд. 61,7% производа је намењено извозу, што чини 75% укупног извоза. Производи као што су главни бродски мотори, опрема за цемент, слушни апарати, ензимски препарати и вештачки инсулин су светски познати. Терцијарна индустрија у Данској је развијена, укључујући централне владе и општинске јавне и приватне услуге, финансије, осигурање и друге услуге.Вредност производње чини више од 70% годишњег бруто националног производа. Туризам је индустрија број 1 у данској услужној индустрији. Просечни годишњи страни туристи су око 2 милиона. Главна туристичка места укључују Копенхаген, Андерсенов родни град - Оденсе, Лего Цити, западну обалу Јутланда и Скаиан, најсевернију тачку. <п> Данска је родила писца бајки Ханса Цхристиана Андерсена, писца Карла Ниелсена, атомског физичара Ниелса Борха, вајара Толсона, теолога Киеркегаарда и плесача Бунонвиллеа Заједно са архитектом Јацобсеном и другим светским познатим личностима и научницима из културе, у 20. веку 12 Данаца је добило Нобелову награду. Данска је светски лидер у областима астрономије, биологије, науке о животној средини, метеорологије, истраживања анатомије, имунологије, прорачуна брзине светлости, електромагнетике, истраживања серума и истраживања нуклеарне физике. Спровођење културне политике коју сваки члан друштва може културно развијати и подстицање локалног развоја културних подухвата. <п> Андерсен је светски познати дански писац.Овај мајстор бајки је за свог живота написао више од 160 бајки и прича. Његова дела су преведена на више од 80 језика. Андерсенове бајке су богате маштом, дубоке у мислима, поетичне и фасцинантне. Музеј Андерсен налази се у центру града Оденсе у централном делу острва Феин у Данској. Изграђена је у знак обележавања стоте годишњице (1905) рођења великог данског писца бајки Андерсена (1805-1875). Музеј је бунгалов са црвеним плочицама и белим зидовима, смештен у поплочаној уличици. Зграде у старом стилу окренуте ка улици чине да се људи осећају као да су се вратили у 19. век када је живео Андерсен. <бр> <п> <б> Копенхаген : Копенхаген, главни град Краљевине Данске (Копенхаген), налази се на истоку острва Зеланд, преко пролаза Øресунд и важне шведске морске луке Малме. То је политичко, економско и културно средиште Данске, највећи и најважнији град у земљи, највећи град у северној Европи и познати древни град. Иако Колумбија има релативно високу географску ширину, има благу климу због утицаја Голфске струје. Температура је око 0 ℃ од јануара до фебруара, а просечна температура је 16 ℃ од јула до августа. Просечна годишња количина падавина је 700 мм. <п> Према данским историјским записима, Копенхаген је у почетку једанаестог века био мало рибарско село и место трговине. Са све већим просперитетом трговине, развио се у комерцијални град почетком КСИИ века. Почетком 15. века постао је главни град Краљевине Данске. Копенхаген на данском значи „трговачка лука“ или „трговачка лука“. <п> Копенхаген је леп и чист. Велика индустријска предузећа и средњовековне зграде у граду се надопуњују, чинећи га модерним градом и античким карактеристикама. Међу многим древним зградама, најрепрезентативнији су неки древни дворци. Цхристиансборг, смештен у центру града, најстарији је. Садашњи хришћанскиберг је обновљен након што је спаљен 1794. У прошлости је то била палата данског краља, а сада седиште парламента и владе. Палата Кронборг, саграђена на стени на излазу из Ересундског теснаца, била је војна тврђава која је у прошлости чувала древни град. Поред тога, краљевска палата данског краља, тврђава Амарин, такође је прилично позната. Сахат-кула градске куће у Копенхагену често је препуна знатижељних посетилаца. Јер постоји астрономски сат са сложеним механизмом и изврсном производњом. Каже се да овај астрономски сат није само изузетно тачан, он такође може израчунати положај планета у свемиру и може рећи људима: имена дана у недељи, дане и године грегоријанског календара, кретање сазвежђа, соларно време, средњоевропско време и звезде. Време чека. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
