|
Мадагаскар се налази у југозападном делу Индијског океана, окренут према афричком континенту преко Мозамбичког теснаца. Четврто је по величини острво на свету са површином од 590.750 квадратних километара и обалом од 5.000 километара. Острво је направљено од вулканске стене. Централни део је централна висораван са надморском висином од 800-1500 метара, исток је низија у облику појаса са мноштвом пешчаних дина и лагуна, а запад је благо нагнута равница, која се постепено спушта са 500 метара ниске заравни у обалну равницу. Југоисточна обала има климу тропских кишних шума, која је током године врућа и влажна, без очигледних сезонских промена; централни део има климу тропских висоравни, која је блага и прохладна, а запад има тропску травнату климу са сушношћу и мање кише. <бр> <п> Мадагаскар, пуно име Републике Мадагаскар, налази се на југозападу Индијског океана, преко Мозамбичког теснаца и афричког континента.То је четврто највеће острво на свету са површином од 590.750 квадратних километара (укључујући околна острва) и обалном линијом од 5000 километара . Цело острво је направљено од вулканске стене. Централни део је централна висораван са надморском висином од 800-1500 м. Главни врх планине Тсаратанана, планина Марумукутру, налази се на 2.876 метара надморске висине, што је највиша тачка у земљи. Исток је низија у облику појаса са пешчаним динама и лагунама. Запад је благо нагнута равница, која се са ниске висоравни од 500 метара постепено спушта у обалну равницу. Постоје четири веће реке: Бетсибука, Кирибисхина, Мангукки и Мангуру. Југоисточна обала има климу тропских кишних шума, која је током године врућа и влажна, без очигледних сезонских промена; централни део има климу тропских висоравни, која је блага и прохладна, а запад има тропску травнату климу са сушношћу и мање кише. <п> Крајем 16. века, Имелине су успоставиле Краљевину Имелина усред острва. 1794. године Краљевина Имелина развила се у централизовану феудалну земљу, почетком 19. века острво је уједињено и успостављено Краљевство Мадагаскар. Француска колонија постала је 1896. Постала је аутономна република у „Француској заједници“ 14. октобра 1958. Независност је проглашена 26. јуна 1960. године, а успостављена је Република Мадагаскар, позната и као Прва република. 21. децембра 1975. године земља је преименована у Демократску Републику Мадагаскар, познату и као Друга Република. У августу 1992. године одржан је национални референдум о усвајању „Устава Треће Републике“ и земља је преименована у Република Мадагаскар. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Бочна страна бандере је бели вертикални правоугаоник, а десна страна чеоне заставе су два паралелна хоризонтална правоугаоника са горњим црвеним и доњим зеленим бојама. Три правоугаоника имају исту површину. Бела симболизује чистоћу, црвена суверенитет, а зелена наду. <п> Становништво је 18,6 милиона (2005). Национални језици су енглески, француски и малгашки. 52% становника верује у традиционалне религије, 41% верује у хришћанство (католичко и протестантско), а 7% верује у ислам. <п> Мадагаскар је једна од најмање развијених земаља које су признале Уједињене нације, а њен БДП по становнику је 2003. износио 339 америчких долара, а сиромашни су чинили 75% укупног становништва. У економији доминира пољопривреда.Више од две трећине обрадивих површина земље засађено је пиринчем, а остале прехрамбене културе укључују маниоку и кукуруз. Главни усеви у готовини су кафа, каранфилић, памук, сисал, кикирики и шећерна трска. Обим производње и извоза ваниле заузима прво место у свету. Мадагаскар је богат минералима, а резерве графита заузимају прво место у Африци. Шумско подручје је 123.000 квадратних километара, што чини 21% површине земље. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
