|
Палестина се налази на северозападу Азије и има важан стратешки положај јер сужава транспортне путеве Европе, Азије и Африке. На северу се граничи са Либаном, на истоку са Сиријом и Јорданом, а на југозападу са Синајским полуострвом у Египту.Јужни врх је залив Акаба и Средоземно море на западу.Обала је дуга 198 километара. Запад је средоземна приморска равница, јужна зараван је релативно равна, а исток је долина Јордана, депресија Мртвог мора и Арапска долина. Палестина има субтропску медитеранску климу, са топлим и сувим љетима и топлим и влажним зимама. <бр> <п> Палестина, пуно име Палестине, налази се у северозападној Азији. Стратешки положај је важан за главне транспортне правце Европе, Азије и Африке. Граничи се са Либаном на северу, Сиријом и Јорданом на истоку, египатским Синајским полуострвом на југозападу, заливом Акаба на југу и Медитераном на западу. Обала је дуга 198 километара. Запад је средоземна приморска равница, јужна зараван је релативно равна, а исток је долина Јордана, депресија Мртвог мора и Арапска долина. Галилеја, Самари и Џуди пролазе кроз средину. Планина Меилонг се налази на 1.208 метара надморске висине, највиши врх у земљи. <п> Пре 20. века пре нове ере, Канаанци из Семита населили су се на обалама и равницама Палестине. У 13. веку пре нове ере људи Феликс основали су земљу дуж обале. Палестина је постала део Османског царства у 16. веку. Британија је 1920. године Палестину поделила на исток и запад са реком Јордан као границом. Исток се звао Трансјордан (данас Краљевина Јордан), а запад се и даље звао Палестина (данас Израел, Западна обала и појас Газе) као британски мандат. Крајем 19. века, на подстицај „Ционистичког покрета“, велики број Јевреја преселио се у Палестину и наставио крвопролиће са локалним Арапима. После Другог светског рата, уз подршку Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава, Генерална скупштина Уједињених нација донела је резолуцију 1947. године, предвиђајући да Палестина по завршетку британског мандата 1948. године успостави јеврејску државу (око 15.200 квадратних километара) и арапску државу ( Око 11.500 квадратних километара), Јерусалим (176 квадратних километара) је интернационализован. <п> На 19. посебном састанку Палестинског националног комитета одржаном у Алжиру 15. новембра 1988. године донета је „Декларација о независности“ и најављено прихватање Резолуције УН 181 о успостављању палестинске државе са главним градом Јерусалимом. У мају 1994. године, у складу са споразумом постигнутим између Палестине и Израела, Палестина је спровела ограничену аутономију у Гази и Јерихону. Од 1995. године, Палестинска аутономна регија се постепено ширила у складу са споразумима потписаним између Палестине и Израела.Тренутно Палестина контролише око 2500 квадратних километара земљишта, укључујући Газу и Западну обалу. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Страница бандере је црвени једнакокраки правоугли троугао, а десна страна је црна, бела и зелена од врха до дна. Постоје различита тумачења ове заставе, од којих је једна: црвена симболизира револуцију, црна симболизира храброст и упорност, бела симболизира чистоћу револуције, а зелена симболизује веровање у ислам. Постоји још једна изрека да црвена представља матичну земљу, црна представља Африку, бела представља исламски свет у западној Азији, а зелена симболизује равну Европу; црвена и остале три боје су повезане како би указале на карактеристике и значај географског положаја Палестине. <п> Број становника Палестине је 10,1 милиона, од чега су појас Газе и Западна обала 3,95 милиона, а остатак су избеглице у емиграцији. Опште арапски, углавном верује у ислам. <бр> |
