Чиле Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT -3 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 36°42'59"S / 73°36'6"W |
| исо кодирање |
| CL / CHL |
| валута |
| пезо (CLP) |
| Језик |
| Spanish 99.5% (official) English 10.2% indigenous 1% (includes Mapudungun Aymara Quechua Rapa Nui) other 2.3% unspecified 0.2% |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Сантиаго |
| листа банака |
| Чиле листа банака |
| Популација |
| 16,746,491 |
| подручје |
| 756,950 KM2 |
| GDP (USD) |
| 281,700,000,000 |
| телефон |
| 3,276,000 |
| Мобилни телефон |
| 24,130,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 2,152,000 |
| Број корисника Интернета |
| 7,009,000 |
Чиле увод
| Чиле се простире на површини од 756.626 квадратних километара. Налази се у југозападном делу Јужне Америке, у западном подножју Анда, граничи се са Аргентином на истоку, Перуом и Боливијом на северу, Тихим океаном на западу и Антарктиком на југу преко мора. Обала је дуга око 10.000 километара. Земља са најужим тереном на свету. Ускршње острво у Чилеу налази се на југоистоку Тихог океана, познато је по свом мистериозном колосу. <бр> <п> Чиле, пуно име Републике Чиле, има површину од 756.626 квадратних километара (укључујући површину од 756.253 квадратних километара и острвску површину од 373 квадратна километра). Смештено на југозападу Јужне Америке, западном подножју Анда. Суседно је Аргентини на истоку, Перуу и Боливији на северу, Тихом океану на западу и Антарктику на југу преко мора. Обала је дугачка око 10.000 километара, дугачка од севера на југ 4352 километра, од истока до запада 96,8 километара, а широка 362,3 километра.То је земља са најужим тереном на свету. На истоку је западна падина Анда, на коју отпада око 1/3 ширине читаве територије; на западу је обални планински ланац са надморском висином од 300-2000 метара .Већина подручја протеже се дуж обале и улази у море на југу, формирајући бројна приморска острва; Долина испуњена алувијалним наслагама налази се на око 1200 метара надморске висине. На територији има много вулкана и чести земљотреси. Врх Ојос дел Саладо на граници између Чилеа и Аргентине је 6.885 метара надморске висине, највиша тачка у земљи. У земљи постоји више од 30 река, важније су реке Биобио. Главна острва су Тиерра дел Фуего, острво Цхилое, острво Веллингтон итд. Клима се може поделити на три различита подручја: север, средина и југ: северни део је углавном пустињска клима; средњи део је суптропски медитерански тип са кишовитим зимама и сувим летима Клима; Јужна је кишовита умјерена шума широког листа. Налазећи се на најјужнијем врху америчког континента и окренути према Антарктику преко мора, Чилеанци своју земљу често називају „земљом краја света“. <п> Земља је подељена на 13 регија, са 50 провинција и 341 град. Имена региона су следећа: Тарапаца, Антофагаста, Атацама, Цокуимбо, Валпараисо, генерал О'Хиггинс тхе Либератор, Мауле, Биобио, А Роцаниа, Лос Лагос, Еисен од генерала Ибанеза, Магеллан, Сантиаго Метрополитан Регион. <п> У првим данима живеле су индијанске етничке групе попут Алаугана и Хуотиан народа. Пре почетка 16. века припадао је Царству Инка. 1535. шпански колонисти напали су северни Чиле из Перуа. Након успостављања Сантиага 1541. године, Чиле је постао шпанска колонија и њиме је владало скоро 300 година. 18. септембра 1810. Чиле је успоставио управни одбор за вршење аутономије. У фебруару 1817. савезничке снаге са Аргентином поразиле су шпанску колонијалну војску. Независност је званично проглашена 12. фебруара 1818. године и успостављена Република Чиле. <п> Национална застава: састоји се од плаве, беле и црвене боје. Угао заставе на горњој страни бандере је плави квадрат са белом звездом петокраком осликаном у средини. Земља заставе састоји се од два паралелна правоугаоника, белог и црвеног. Бела је на врху, црвена је на дну. Бели део је једнак две трећине црвеног дела. Црвена боја симболизује крв мученика који су херојски умрли у Ранкагви за независност и слободу Чилеа и за отпор владавини шпанске колонијалне војске. Бела симболизује бели снег врха Анда. Плава симболизује океан. <п> Чиле има укупно 16.0934 милиона становника (2004), а градско становништво чини 86,6%. Међу њима, индоевропска мешовита раса чинила је 75%, бела 20%, индијска 4,6%, а осталих 2%. Службени језик је шпански, а мапуче се користи у индијским заједницама. 69,9% становништва старијег од 15 година верује у католичанство, а 15,14% у евангеличанство. <п> Чиле је земља средњег нивоа развоја. Рударство, шумарство, рибарство и пољопривреда богати су ресурсима и представљају четири стуба националне економије. Богат минералним наслагама, шумама и воденим ресурсима, познат је широм света по обиљу бакра и познат је као „земља рудника бакра“. Доказане резерве бакра износе више од 200 милиона тона, што је прво место у свету, што чини око 1/3 светских резерви. Производња и извоз бакра такође су број један у свету. Резерве гвожђа су око 1,2 милијарде тона, а резерве угља око 5 милијарди тона. Поред тога, ту су салитра, молибден, злато, сребро, алуминијум, цинк, јод, уље, природни гас итд. Богат је умереним шумама и одличним дрветом, највећи је извозник шумских производа у Латинској Америци. Богата риболовним ресурсима, пета је највећа свјетска риболовна земља. Индустрија и рударство су жила куцавица чилеанске националне економије. Површина обрађеног земљишта износи 16.600 квадратних километара. Шума земље покрива површину од 15,649 милиона хектара, што чини 20,8% површине земље. Главни шумски производи су дрво, целулоза, папир итд. <п> Чиле је једна од земаља са вишим културним и уметничким стандардима у Латинској Америци. У целој земљи постоји 1999 библиотека, са укупном колекцијом од 17.907 милиона књига. Постоји 260 биоскопа. Главни град Сантиаго је национални центар за културне активности, са 25 уметничких галерија. Песникиња Габриела Мистрал добила је Нобелову награду за књижевност 1945. године, поставши прва јужноамеричка списатељица која је добила ову награду. Песник Пабло Неруда добитник је Нобелове награде за књижевност 1971. године. <п> Чилеанско ускршње острво налази се на југоистоку Тихог океана и познато је по свом мистериозном колосу. На острву постоји више од 600 древних огромних камених биста окренутих ка мору. У фебруару 1996. године острво је УНЕСЦО прогласио светском културном баштином. <бр> <п> Сантиаго: Сантиаго, главни град Чилеа, четврти је по величини град у Јужној Америци. Смештен у централном делу Чилеа, окренут је према реци Мапочо испред, Андима на истоку и луци Валпараисо на западу, око 185 километара. Простире се на површини од 13.308 квадратних километара и налази се на 600 метара надморске висине. Лето је суво и благо, а зима прохладно и кишовито и магловито. Становништво је 6.465.300 (2004.), а саграђено је 1541. године. После битке код Маипуа (одлучујуће битке у чилеанском рату за независност) 1818. године постаје главни град. <п> Нагло се развио након открића рудника сребра у деветнаестом веку. Од тада је више пута оштећен природним катастрофама попут земљотреса и поплава, а историјске зграде су нестале. Данас је Сан Диего постао модеран град. Градски пејзаж је леп и живописан. Вртење дланова током целе године. Планина Санта Луциа висока 230 метара у близини центра града је познато живописно место. У североисточном углу града налази се планина Сан Цристобал са надморском висином од 1.000 метара, а на врху планине постављена је џиновска мермерна статуа Девице, која је велика локална атракција. <п> Главна улица Сан Диега, О'Хиггинс Авенуе, дугачка је 3 километра и широка 100 метара, и пролази кроз град. Са обе стране пута има дрвећа, а недалеко су чесма и спомен-бронзане статуе живописних облика. На западном крају улице налази се Трг ослобођења, у близини је трг Синтагма и трг Багдано на источној страни улице. У центру града је трг оружаних снага. Постоје католичка црква, главна црква, пошта и градска кућа у градским и приградским насељима; ту су древни чилеански универзитет, католички универзитет, Национални колеџ, највећа библиотека у Јужној Америци (са 1,2 милиона књига), историјски музеј, национална галерија и паркови и зоолошки вртови И споменици. Овде је концентрисано скоро 54% индустрије земље. Предграђа се наводњавају андским планинама и водом, а развијена је и пољопривреда, а такође је и национални центар за копнени и ваздушни саобраћај. <бр> |