Аустралија Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +11 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 26°51'12"S / 133°16'30"E |
| исо кодирање |
| AU / AUS |
| валута |
| долар (AUD) |
| Језик |
| English 76.8% Mandarin 1.6% Italian 1.4% Arabic 1.3% Greek 1.2% Cantonese 1.2% Vietnamese 1.1% other 10.4% unspecified 5% (2011 est.) |
| електрична енергија |
 Тип Ⅰ аустралијски утикач |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Цанберра |
| листа банака |
| Аустралија листа банака |
| Популација |
| 21,515,754 |
| подручје |
| 7,686,850 KM2 |
| GDP (USD) |
| 1,488,000,000,000 |
| телефон |
| 10,470,000 |
| Мобилни телефон |
| 24,400,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 17,081,000 |
| Број корисника Интернета |
| 15,810,000 |
Аустралија увод
| Аустралија се налази између јужног Пацифика и Индијског океана. Састоји се од аустралијског копна, Тасманије и других острва и прекоморских територија. Окренута је према Коралном мору и Тасманском мору у Тихом океану на истоку, а према Индијском океану и његовим рубним морима на западу, северу и југу. Обала је дуга око 36.700 километара. Простире се на површини од 7.692 хиљаде квадратних километара, заузима већи део Океаније.Иако је окружен водом, пустиње и полупустиње чине 35% површине земље.Држава је подељена на три регије: источне планине, централне равнице и западне висоравни. Север је тропски и већи део је умерен. <бр> <п> Пуно име Аустралије је Аустралијски комонвелт. Налази се између јужног Тихог оцеана и Индијског океана. Састоји се од острва и прекоморских територија, попут аустралијског копна и Тасманије. Окренута је према Коралном мору и Тасманском мору на истоку Тихог океана, а према Индијском океану и његовим рубним морима на западу, северу и југу.Обала износи око 36.700 километара. Покрива површину од 7.692 милиона квадратних километара, на њу отпада већи део Океаније, мада је окружена водом, пустиње и полу пустиње чине 35% површине земље. Земља је подељена на три регије: источне планине, централне равнице и западну висораван. Највиши врх земље, планина Косциуско, има 2.230 метара надморске висине, а најдужа река Мелбурн дуга је 3490 миља. Језеро Аир у средини је најнижа тачка у Аустралији, а језеро је 12 метара испод нивоа мора. На источној обали налази се највећи корални гребен на свету ─ ─ Велики корални гребен. Север је тропски и већи део је умерен. Аустралија има блажу климу од Европе или Америке, посебно на северу, а клима је слична југоисточној Азији и Пацифику. У Квинсленду, северној територији и западној Аустралији, просечна температура у јануару (средином лета) дању је 29 степени Целзијуса, а ноћу 20 степени Целзијуса, док је просечна температура у јулу (средина зиме) око 22 степена Целзијуса. Степени и десет степени Целзијуса. <п> Аустралија је подељена на 6 држава и две регије. Свака држава има свој парламент, владу, гувернера и премијера државе. Шест држава су: Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија; две регије су: северни регион и главна општина. <п> Најранији становници Аустралије били су староседеоци. 1770. године британски морепловац Јамес Цоок стигао је на источну обалу Аустралије и објавио да су Британци окупирали земљу. 26. јануара 1788, први британски имигранти стигли су у Аустралију и почели да оснивају колонију у Аустралији. Тај дан је касније проглашен националним даном Аустралије. У јулу 1900. године британски парламент је донео „аустралијски савезни устав“ и „прописе британског доминиона“. 1. јануара 1901. године колонијалне регије Аустралије промењене су у државе и успостављен је Аустралијски комонвелт. 1931. Аустралија је постала независна земља у оквиру Комонвелта. Британски парламент је 1986. године донео „Закон о односима са Аустралијом“, а Аустралији је додељена пуна законодавна и коначна судска власт. <п> Државна застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. Земља заставе је тамноплава, са црвеним и белим „米“ у горњем левом углу, а велика бела седмокрака звезда испод „米“. На десној страни заставе је пет белих звезда, од којих је једна мала звезда са пет углова, а остатак је седам. Аустралија је чланица Комонвелта, а енглеска краљица је шеф државе Аустралије. Горњи леви угао заставе је образац британске заставе, који показује традиционални однос између Аустралије и Британије. Највећа седмокрака звезда симболизује шест држава и савезних округа (северна територија и територија главног града) које чине Аустралијски комонвелт. Пет малих звезда представљају Јужни крст (једно од малих јужних сазвежђа, мада је сазвежђе мало, али има много светлих звезда), што значи „Јужни континент“, што указује да се земља налази на јужној хемисфери. <п> Аустралија тренутно има 20.518.600 становника (март 2006.), и то је земља са великом површином и слабо насељеним подручјем. 70% становништва је британског и ирског порекла; 18% људи европског порекла, 6% Азијата; староседеоци су чинили 2,3%, око 460 000 људи. Општи енглески. 70% становника верује у хришћанство (28% верује у католичанство, 21% верује у англиканску религију, 21% верује у хришћанство и друге конфесије), 5% верује у будизам, ислам, хиндуизам и јудаизам. Нерелигиозно становништво чини 26%. <п> Аустралија је типична имигрантска земља, а социолози је описују као „национално пладње“. Од дана када су британски имигранти крочили на ову дивну земљу, у Аустралију је било досељеника из 120 земаља и 140 националности у свету како би зарадили за живот и развијали се. Мултикултурализам који су формирале многе етничке групе посебна је карактеристика аустралијског друштва. <п> Аустралија има развијену економију. БДП је 2006. године достигао 645.306 милијарди америчких долара, заузимајући 14. место у свету, са вредношћу од 31.851 америчких долара по становнику. Аустралија је богата минералним ресурсима и важан је произвођач и извозник минералних сировина у свету.Постоји више од 70 врста доказаних минералних ресурса, међу којима су резерве олова, никла, сребра, тантала, уранијума и цинка на првом месту у свету. Аустралија је добро развијена у пољопривреди и сточарству, позната је као „земља на леђима оваца“ и највећи је светски извозник вуне и говедине. Аустралија је такође богата риболовним ресурсима и треће је највеће риболовно подручје на свету.Најважнији водени производи су козице, јастози, абалони, туњевина, капице, остриге итд. Туризам је једна од најбрже растућих грана у Аустралији. Познати туристички градови и атракције су широм Аустралије. Хобарт-ов Национални парк Виргин Форест, Музеј уметности у Мелбурну, Опера у Сиднеју, Чудеса Великог коралног гребена, Национални парк Какаду, родно место староседелаца, абориџинско културно подручје Лаке Виланге и јединствени умерени и суптропски шумски паркови Источне обале итд., Сваке године Обоје привлаче велики број домаћих и страних туриста. <п> Пре десет милиона година, аустралијски континент био је одвојен од осталих континената и изоловано је постојао на океанима јужне хемисфере. Дуго времена су природни услови били релативно једноставни, а еволуција животиња спора, а многе древне врсте су и даље очуване. На пример, велики кенгур са џепом на стомаку за држање младунаца; ему, који подсећа на ноја, има три прста и изрођена је крила и не може да лети, а јајородни платипус сисара ретке су животиње јединствене за Аустралију. <п> Анегдоте - Абориџини (познати и као Абориџини) који живе у Аустралији и даље штите своје обичаје. Живе од лова, а „бумеранг“ је њихово јединствено ловачко оружје. Многи од њих још увек живе у бараци направљеној од грана дрвећа и блата, окружени комадом тканине или прекривени кенгуровом кожом, и воле да имају тетоваже или боје разне боје на телима. Обично у образе, рамена и прса сликају само жуте и беле боје, а цело тело сликају током фестивалских свечаности или фестивалског певања и плеса. Тетоваже су углавном дебеле линије, неке су попут кишних капи, а неке попут мрешкања. За аутохтоне људе који су прошли обред преласка тетоваже нису само украси, већ и привлачење љубави супротног пола. На карневалском балу људи носе шарене украсе на главама, сликају своја тела и заједнички играју око логорске ватре. Плес је једноставан и одражава ловачки живот. <бр> <п> Сиднеј: Сиднеј (Сиднеј) је главни град Новог Јужног Велса у Аустралији и највећи је град у Аустралији, простире се на 2.400 квадратних километара и налази се на ниским брежуљцима који окружују залив Џексон. Назван по тадашњем британском министру унутрашњих послова, виконту Сиднеју. Пре више од 200 година ово место је било пустош, а после два века напорног развоја и управљања постало је најнапреднији савремени и међународни град у Аустралији, познат као „Њујорк на јужној хемисфери“. <п> Најпознатија зграда у Сиднеју је Сиднејска опера. Ова зграда у облику једра стоји на рту Бенеланг у луци. Суочена је с водом с три стране, окренута према мосту и наслоњена на ботаничку башту, попут флоте једрењака и џиновских бијелих шкољки остављених на плажи.Од њеног завршетка 1973. године, увијек је била нова и грациозна. Цхуоиуе је добро познат у свету и постао је симбол Сиднеја и Аустралије у целини. Сиднејски торањ у центру града је још један симбол Сиднеја.Златан изглед куле је блистав. Торањ је висок 304,8 метара и највиша је зграда на јужној хемисфери. Попните се до конусне куле и погледајте око себе да бисте добили изванредан поглед на Сиднеи. <п> Сиднеј је важан културни центар у земљи, укључујући први Универзитет у Сиднеју (изграђен 1852. године) и Аустралијски музеј (изграђен 1836. године). Источна лука града је неравна, природно је купалиште и одмаралиште за сурфовање, величанствена цртањем чамаца и шарених једра на мору. Сиднеј је највећи економски центар земље у Аустралији, са развијеном индустријом и трговином. Железница, аутопут и ваздухопловна мрежа повезани су са огромном унутрашњошћу, а постоје редовне морске и ваздушне руте које се повезују са земљама света, што је важан прелаз за Аустралију. <п> Мелбурн: Мелбурн (Мелбурн) је други по величини аустралијски град, главни је град Викторије, познат као „Вртна држава“, а такође је и велики индустријски град у Аустралији. Мелбоурне је познат по свом зеленилу, моди, храни, забави, културним и спортским активностима. Стопа зелене покривености Мелбурна износи чак 40%. Викторијанске зграде, трамваји, разна позоришта, галерије, музеји и баште и улице обрубљене дрвећем чине елегантан стил Мелбурна. <п> Мелбоурне је град пун виталности и радости. Иако нема величанственост Сиднеја, највећег града, није попут тишине других малих аустралијских градова; има све, од разноликости културе и уметности до лепоте природе Што се тиче задовољавања чулне забаве, за Мелбоурне се чак може рећи да је највиши у Аустралији. Има своје особине у уметности, култури, забави, храни, куповини и послу. Мелбоурне је успешно интегрисао човечанство и природу и био је Међународна организација за популационо деловање са седиштем у Вашингтону (Популатион Ацтион Интернатионал) изабрала га је за „град који највише живи у свету“. <п> Цанберра: Цанберра (Цанберра) је главни град Аустралије, смештен у североисточном делу аустралијске престонице престонице, у пијемонтској равници аустралијских Алпа, преко обала реке Молангело. Стамбена четврт саграђена је почетком 1824. године, звана Цамберлеи, а 1836. године преименована је у Цанберра. Након што је Савезни округ успостављен 1899. године, стављен је под територију главног града. Изградња је започела 1913, а главни град је званично пресељен 1927. Савезна скупштина је званично пресељена овде из Мелбурна, са око 310 000 становника (јуни 2000). <п> Цанберру је дизајнирао амерички архитекта Бурлеи Гриффин. Урбано подручје је на два дела подељено језером названим по Гриффину, са планином Метрополис на северној страни и планином Цапитал на јужној страни, која се постепено протеже око овог центра. Усредсређене на нову зграду парламента завршену у мају 1988. године, главне владине агенције и амбасаде и конзулати различитих земаља постављени су на јужној страни, која је центар политике и дипломатије. На северној страни куће, робне куће и позоришта поређани су уредно, тихо и елегантно, што чини очигледним да је реч о стамбеном делу. <п> Вештачки изграђено језеро Гриффин 1963. године има обим од 35 километара и површину од 704 хектара. Мост Цоммон Веллс и Кингс Бридге преко језера Гриффин повезаће северни и јужни део града. повезати их. На средини језера налази се „Фонтана у спомен на капетана Кука“ саграђена у знак обележавања 200. годишњице искрцавања капетана Кука. Водени стуб је чак 137 метара приликом прскања водом. На језеру Аспен на острву Аспен налази се сахат-кула. Уједињено Краљевство га је представило у знак сећања на 50. годишњицу полагања камена темељца у Цанберри. Међу њима је велики сат тежак 6 тона, а мали само 7 килограма, а укупно их има 53. У граду се налазе Аустралијски национални универзитет, Црква Светог Јована Крститеља, Аустралијски национални споменик рату, Технички колеџ у Цанберри и Колеџ за високо образовање. <бр> |