Хрватска Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +1 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 44°29'14"N / 16°27'37"E |
| исо кодирање |
| HR / HRV |
| валута |
| куна (HRK) |
| Језик |
| Croatian (official) 95.6% Serbian 1.2% other 3% (including Hungarian Czech Slovak and Albanian) unspecified 0.2% (2011 est.) |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински Шуко утикач типа Ф |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Загреб |
| листа банака |
| Хрватска листа банака |
| Популација |
| 4,491,000 |
| подручје |
| 56,542 KM2 |
| GDP (USD) |
| 59,140,000,000 |
| телефон |
| 1,640,000 |
| Мобилни телефон |
| 4,970,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 729,420 |
| Број корисника Интернета |
| 2,234,000 |
Хрватска увод
| Хрватска се простире на површини већој од 56.000 квадратних километара. Смештена је у јужној централној Европи, на северозападу Балканског полуострва, граничи са Словенијом и Мађарском на северозападу, односно северу, граничи са Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором на истоку и југоистоку, и Јадраном на југу. море. Територија јој је обликована попут велике птице која маше крилима летећи Јадранским морем, а главни град Загреб куца јој срце. Терен је подељен на три дела: југозапад и југ су јадранска обала, са бројним острвима и вијугавим обалама, дугим више од 1.700 километара, централни и јужни део су висоравни и планине, а североисток је равница. <бр> <п> Хрватска, пуно име Републике Хрватске, простире се на 56538 квадратних километара. Смештено у јужној централној Европи, северозападно од Балканског полуострва. Граничи се са Словенијом и Мађарском на северозападу и Мађарском, Србијом и Црном Гором (бивша Југославија), Босном и Херцеговином на истоку и Јадранским морем на југу. Терен је подељен на три дела: југозапад и југ су јадранска обала, са бројним острвима и вијугавом обалом, дужине 1777,7 километара, средина и југ су висоравни и планине, а североисток је равница. Према топографији, клима се дели на медитеранску, планинску и умерено континенталну климу. <п> Крајем 6. и почетком 7. века Словени су се досељавали и насељавали на Балкану. Крајем 8. и почетком 9. века Хрвати су успоставили рану феудалну државу. Моћна Краљевина Хрватска основана је у 10. веку. Од 1102. до 1527. године била је под влашћу Угарске краљевине. Од 1527. до 1918. године владали су Хабсбурговци до слома Аустро-Угарске. У децембру 1918. године Хрватска и неки јужнословенски народи заједнички су основали Краљевину Србија-Хрватска-Словенија, која је 1929. преименована у Краљевину Југославију. 1941. године немачки и италијански фашисти напали су Југославију и успоставили „Независну Државу Хрватску“. После победе против фашизма 1945. године, Хрватска се стопила са Југославијом. 1963. године преименована је у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, а Хрватска је постала једна од шест република. Република Хрватска је 25. јуна 1991. прогласила независност, а 8. октобра исте године званично прогласила одвајање од Савезне Републике Југославије. <п> Национална застава: Правоугаона је, однос дужине и ширине је око 3: 2. Састоји се од три паралелна и једнака хоризонтална правоугаоника, који су од врха до дна црвени, бели и плави. У средини заставе насликан је национални амблем. Хрватска је прогласила независност од бивше Југославије 25. јуна 1991. Поменута нова национална застава пуштена је у употребу 22. децембра 1990. <п> Становништво Хрватске је 4,44 милиона (2001.). Главне етничке групе су Хрвати (89,63%), а остале су српски, мађарски, италијански, албански, чешки итд. Службени језик је хрватски. Главна религија је католичанство. <п> Хрватска је богата шумским и воденим ресурсима, са шумском површином од 2,079 милиона хектара и стопом покривености шумом од 43,5%. Поред тога, постоје ресурси попут нафте, природног гаса и алуминијума. Главни индустријски сектори укључују прераду хране, текстила, бродоградњу, грађевинарство, електричну енергију, петрохемију, металургију, производњу машина и дрвну индустрију. Хрватска туристичка индустрија је развијена и важан је дио националне економије и главни извор девизних прихода. Главна живописна места укључују прелепу и шармантну јадранску обалу, Плитвичка језера и острво Бриони и друге националне паркове. <бр> <п> Загреб: Загреб (Загреб) је главни град Републике Хрватске, смештен у северозападном делу Хрватске, на западној обали реке Саве, у подножју планине Медведнице. Простире се на површини од 284 квадратна километра. Становништво од 770.000 (2001). Просечна температура у јануару је -1,6 ℃, просечна у јулу 20,9 ℃, а годишња 12,7 .7. Просечна годишња количина падавина је 890 мм. <п> Загреб је историјски град у Средњој Европи, изворно значење његовог имена је "ров". Словенски народ се овде настанио 600. године нове ере, а град је први пут виђен у историјским записима 1093. године, када је био католичка тачка проповедања. Касније су се појавила два одвојена замка и град одређене величине је формиран у 13. веку. Звао се Загреб почетком 16. века. У 19. веку био је главни град Хрватске под влашћу Аустро-Угарске. Током Другог светског рата град је био главни град Хрватске под влашћу Осовине. Био је то други по величини град у бившој Југославији, највећи индустријски центар и културни центар. 1991. године постао је главни град Републике Хрватске након осамостаљења. <п> Град је важно чвориште за водени и копнени саобраћај и средиште путева и железница од западне Европе до јадранске обале и Балкана. Аеродром Плесо има летове за већи део Европе. Главне индустрије укључују металургију, производњу машина, електричне машине, хемикалије, прераду дрвета, текстил, штампарија, фармацеутски производи и храна. <бр> |