Гвајана Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT -4 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 4°51'58"N / 58°55'57"W |
| исо кодирање |
| GY / GUY |
| валута |
| долар (GYD) |
| Језик |
| English Amerindian dialects Creole Caribbean Hindustani (a dialect of Hindi) Urdu |
| електрична енергија |
 Игле типа Северна Америка-Јапан 2 Тип б амерички 3-пински Тип д стари британски утикач г тип УК 3-пински |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Георгетовн |
| листа банака |
| Гвајана листа банака |
| Популација |
| 748,486 |
| подручје |
| 214,970 KM2 |
| GDP (USD) |
| 3,020,000,000 |
| телефон |
| 154,200 |
| Мобилни телефон |
| 547,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 24,936 |
| Број корисника Интернета |
| 189,600 |
Гвајана увод
| Гвајана се простире на површини већој од 214.000 квадратних километара, од чега на шуму отпада више од 85%. Налази се на североистоку Јужне Америке, граничи се са Венецуелом на северозападу, Бразилом на југу, Суринамом на истоку и Атлантским океаном на североистоку. Постоје реке које се укрштају преко територије, језера и мочваре су широко распрострањени, а постоје и многи водопади, укључујући познати водопад Каиетул. Североисточни део Гвајане је приобална ниска равница, средњи део је брдовит, југ и запад су гвајанска висораван, а планина Рораима на западној граници је 2.810 метара надморске висине. То је највиши врх у земљи и већи део има тропску климу кишних шума. Југозапад има тропску степску климу. <бр> <п> Преглед државе <п> Гвајана, пуно име Задружне Републике Гвајане, налази се на североистоку Јужне Америке. Граничи се са Венецуелом на северозападу, Бразилом на југу, Суринамом на истоку и Атлантским океаном на североистоку. Гвајана има климу тропских кишних шума са високом температуром и кишом, а већина становништва је концентрисана у обалној равници. <п> Индијанци су се овде насељавали од 9. века. Од краја 15. века овде су се више пута такмичили Запад, Холандија, Француска, Британија и друге државе. Холанђани су окупирали Гвајану у 17. веку. Британска колонија постала је 1814. Званично је постала британска колонија 1831. године и назвала је Британска Гвајана. Британија је била приморана да најави укидање ропства 1834. Статус унутрашње аутономије стекао је 1953. Британија се 1961. године сложила да успостави аутономну владу. Постала је независна држава у саставу Комонвелта 26. маја 1966, и преименована је у „Гвајану“. Задружна република Гвајана основана је 23. фебруара 1970. године, поставши прва република на Карибима Британског комонвелта. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 5: 3. Стрела жутог троугла са белом страном дели два једнака одговарајућа зелена троугла на површини заставе, а стрелица троугла садржи црвени једнакостранични троугао са црном страном. Зелена представља пољопривредне и шумарске ресурсе земље, бела симболизује реке и водене ресурсе, жута представља минерале и богатство, црна симболизира храброст и истрајност људи, а црвена ентузијазам и снагу људи да граде матицу. Троугласта стрелица симболизује напредак земље. <п> Гвајана има 780 000 становника (2006). Потомци Индијаца чинили су 48%, црнци 33%, мешовите расе, Индијанци, Кинези, белци итд. 18%. Енглески је службени језик. Становници углавном верују у хришћанство, хиндуизам и ислам. <п> Гвајана има минералне ресурсе попут боксита, злата, дијаманата, мангана, бакра, волфрама, никла и уранијума, а богата је и шумским и воденим ресурсима. Пољопривреда и рударство су темељ економије Гвајане. Пољопривредни производи укључују шећерну трску, пиринач, кокос, кафу, какао, цитрусе, ананас и кукуруз. Шећерна трска се углавном користи за извоз. На југозападу постоји сточарство које углавном узгаја стоку, а развијено је и приобално рибарство, а обилује воденим производима попут шкампа, рибе и корњача. Шумско подручје чини 86% копнене површине земље и сврстава се међу најбоље на свету, али је шумарство неразвијено. Вредност пољопривредне производње чини око 30% БДП-а, а пољопривредно становништво чини око 70% укупног становништва. У гвајанској индустрији доминира рударство, а рударство боксита заузима четврто место у западним земљама, поред дијаманата, мангана и злата. Прерађивачка индустрија укључује шећер, вино, дуван, прераду дрвета и друга одељења.Након 1970-их појавили су се одељења за прераду брашна, прераду водених конзерви и електронску монтажу. Вино од шећерне трске у Гвајани је светски познато. БДП по глави становника Гвајане износи 330 америчких долара, што је чини земљом са ниским приходима. <бр> |