|
Гвинеја се простире на површини од приближно 246.000 квадратних километара. Налази се на западној обали западне Африке. На северу се граничи са Гвинејом Бисауом, Сенегалом и Малијем, на истоку с Обалом Слоноваче, на југу са Сијера Леонеом и Либеријом, а на западу са Атлантским океаном. Обала је дугачка 352 километра. Терен је сложен и цела територија је подељена на 4 природна подручја: запад је дугачка и уска обална равница, средина је висораван Футада Дјаллон са просечном надморском висином од 900 метара, а овде воде порекло три главне реке у западној Африци - Нигер, Сенегал и Гамбија. Познат као „Водоторањ западне Африке“, североисток је висораван са просечном надморском висином од око 300 метара, а југоисток је гвинејска висораван. <бр> <п> Гвинеја, пуно име Републике Гвинеје, налази се на западној обали западне Африке, а на северу се граничи са Гвинејом Бисауом, Сенегалом и Малијем, на истоку с Обала Слоноваче, на југу Сијера Леонеа и Либерије, а на западу са Атлантским океаном. Обала је дугачка 352 километра. Терен је сложен, а цела територија је подељена на 4 природна подручја: запад (назван Доња Гвинеја) дугачка је и уска обална равница. Централни део (Централна Гвинеја) је висораван Фута Дјаллон са просечном надморском висином од 900 м. Три главне реке у западној Африци - Нигер, Сенегал и Гамбија, све воде порекло овде и називају се „Водоторањ западне Африке“. Североисток (Горња Гвинеја) је висораван са просечном надморском висином од око 300 метара. Југоисток је Гвинејска висораван, са планином Нимба на 1.752 метра надморске висине, што је највиши врх у целој земљи. Приморско подручје има тропску монсунску климу, а копно има тропску травнату климу. <п> Национално становништво од 9,64 милиона (2006). Постоји више од 20 етничких група, међу којима Фула (позната и као Палл) чини око 40% националног становништва, Малинкаи око 30%, а Сусу око 16%. Службени језик је француски. Свака етничка група има свој језик, главни језици су сушу, малинкаи и фула (познат и као палл). Око 87% становника земље верује у ислам, 5% верује у католичанство, а остали верују у фетишизам. <п> Од 9. до 15. века нове ере, Гвинеја је била део Краљевине Гане и Мали царства. Португалски колонијалисти напали су Гвинеју у 15. веку, а затим Шпанија, Холандија, Француска и Велика Британија. 1842-1897, француски колонијалисти су свуда потписали више од 30 уговора о „заштити“ са племенским поглавицама. Берлинска конференција 1885. била је подељена на француске сфере утицаја. Названа је Француском Гвинејом 1893. године. Гвинеја је захтевала тренутну независност 1958. године и одбила је да остане у Француској заједници. 2. октобра исте године званично је проглашена независност и успостављена Република Гвинеја. 1984. године земља је преименована у „Гвинејску републику“ (познату и као Друга република Гвинеја), а Цонте је постао други председник Гвинеје након независности. У јануару 1994. године основана је Трећа република. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Састоји се од три паралелна и једнака вертикална правоугаоника, који су црвени, жути и зелени редом слева удесно. Црвена боја симболизује крв мученика који се боре за слободу, а такође симболизује жртве које су радници подносили за изградњу матице; жута представља злато земље, а такође симболизује сунце које сија широм земље; зелена симболизује биљке земље. Поред тога, црвена, жута и зелена боје такође су и панафричке боје, које Гвинејци сматрају симболом „марљивости, правде и јединства“. <п> Гвинеја је једна од најмање развијених земаља на свету, а њен БДП по глави становника 2005. године износио је 355 америчких долара. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
Шуко утикач типа Ф
