|
Хаити се налази на западу острва Хиспаниола (острво Хаити) у Карипском мору, површине око 27.800 квадратних километара. Граничи се са Доминиканском Републиком на истоку, Карипским морем на југу, Атлантским океаном на северу, а суочава се са Кубом и Јамајком на западу преко Вјетровског тјеснаца. Обала је дугачка више од 1.080 километара. 3/4 територије је планинско. Само обала и ријеке имају уске равнице. Највиши врх у земљи је планина ЛаСалле у планинама ЛаСалле, са надморском висином од 2.680 м. Главна река је река Артибонит, која је важно пољопривредно подручје. На северу постоји тропска клима у прашуми, а на југу у облику тропских травњака. <бр> <п> [Профил земље] <п> Хаити, пуно име Републике Хаити, налази се на западу острва Хиспаниола (острво Хаити) у Карипском мору, са површином од око 27.800 квадратних километара. Граничи се с Доминиканском Републиком на истоку, Карипским морем на југу, Атлантским океаном на сјеверу и Кубом и Јамајком преко тјеснаца на западу. То је острвска држава на истоку Кариба са обалом већом од 1.080 километара. Три четвртине целе територије је планинско, а само обала и реке имају уске равнице. Реч Хаити на индијском језику значи „планинска земља“. Највиши врх у земљи је планина ЛаСалле у планинама ЛаСалле, са надморском висином од 2.680 метара. Главна река је Артибонит, долина је важно пољопривредно подручје. На северу је тропска клима у прашуми, а на југу је клима у облику тропских травњака. <п> Административне поделе: Земља је подељена на девет провинција, а провинције су подељене на округе. Девет провинција су: Северозапад, Север, Североисток, Артибонит, Централ, Запад, Југоисток, Југ, Велики залив. <п> Хаити је место где Индијанци живе и множе се од давнина. 1492. године Колумб је открио Хиспаниолу на свом првом путовању Америком, данас Хаитијем и Доминиканском Републиком. Острво је колонизовала Шпанија 1502. Шпанија је 1697. године потписала Лесвички уговор са Француском, уступајући западни део острва Француској и назвала га француским Санто Доминго. 1804. године званично је проглашена независност и успостављена прва независна црначка република на свету, која је постала прва држава Латинске Америке која је стекла независност. Убрзо након стицања независности, Хаити је подељен на Север и Југ због грађанског рата и поново је уједињен 1820. 1822. године владар Хаитија, Боиер, успешно је освојио Санто Доминго и освојио острво Хиспаниола. Санто Доминго се отцепио од Хаитија 1844. године и постао независна држава - Доминиканска Република. Њу су окупирале Сједињене Државе од 1915. до 1934. године. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 5: 3. Састоји се од два паралелна и једнака хоризонтална правоугаоника, са плавим горњим и црвеним доњим делом. Средиште заставе је бели правоугаоник у коме је насликан државни амблем. Боје хаићанске заставе изведене су из француске заставе. Национална застава са државним грбом је званична застава. <п> Хаити има 8,304 милиона становника, углавном црнаца, што чини око 95%, мешовите расе и бели потомци чине 5%, а густина насељености заузима прво место међу земљама Латинске Америке. Службени језици су француски и креолски, а 90% становника говори креолски. Међу становницима, 80% верује у римокатоличанство, 5% верује у протестантизам, а остали верују у Исуса и Вуду. Вуду преовлађује на селу. <п> То је једна од најмање развијених земаља на свету, у којој доминира пољопривреда. Главна налазишта минерала су боксит, злато, сребро, бакар, гвожђе и тако даље. Међу њима су резерве боксита релативно велике, око 12 милиона тона. Постоје и неки шумски ресурси. Индустријска база је релативно слаба, концентрисана је у Порт-ау-Принце, углавном обрађује испоручене материјале, текстил, обућу, шећер и грађевински материјал. Пољопривреда је главни економски сектор, али инфраструктура је слаба, а пољопривредне технике су заостале. Готово две трећине становништва земље бави се пољопривредном производњом. Површина обрадивог земљишта је 555.000 хектара. Храна не може бити сама себи довољна. Главни пољопривредни производи су кафа, памук, какао, пиринач, кукуруз, сирак, банане, шећерна трска итд. Приход од туризма један је од главних извора девиза. Већина туриста долази из Сједињених Држава и Канаде. Главне морске луке су Порт-ау-Принце и рт Хаити. <бр> |
Игле типа Северна Америка-Јапан 2
Тип б амерички 3-пински