|
<п> Обала Слоноваче је земља у којој доминира пољопривреда, а производи какао, кафу, уљану палму, гуму и друге тропске усеве готовине. Обала Слоноваче заузима површину од више од 320.000 квадратних километара и налази се у западној Африци, на западу се граничи са Либеријом и Гвинејом Суседно је Малију и Буркина Фасу, на истоку је повезан са Ганом, а на југу се граничи са Гвинејским заливом, а обална линија дуга је око 550 километара. Терен се благо спушта од северозапада ка југоистоку.Северозапад је планина Манда и планине Киули, север је ниска висораван, а југоисток је обална равница лагуне.Има тропску климу. <п> <бр> <п>Преглед <п> Обала Слоноваче, пуно име Републике Обала Слоноваче, налази се у западној Африци, на западу се граничи са Либеријом и Гвинејом, а на северу са Малијем и Буркинафом Суседно је са Соколом, повезан је са Ганом на истоку и Гвинејским заливом на југу, а обална линија дуга је око 550 километара. Терен се благо нагиње од северозапада ка југоистоку. На северозападу су планина Манда и планине Цхули са надморском висином од 500-1000 метара, на северу је ниска висораван са надморском висином од 200-500 метара, а на југоистоку је обална равница лагуне испод 50 метара. Планина Нимба (граница између Кочија и Гвинеје), највиши врх на целој територији, износи 1.752 метра надморске висине. Главне реке су Бондама, Цомое, Сасандра и Цавалли. Има тропску климу. Јужно од 7 ° Н географске ширине је тропска клима у прашуми, а северно од 7 ° С географске ширине је тропска травњачка клима. <п> <бр> <п> Национално становништво је 18,47 милиона (2006). У земљи постоји 69 етничких група, подељених у 4 главне етничке групе: етничка група Акан чини око 42%, етничка група Манди чини око 27%, етничка група Валтер чини око 16%, а етничка група Кру износи око 15%. Свака етничка група има свој језик, а Диула (без текста) се користи у већини делова земље. Службени језик је француски. 38,6% становника верује у ислам, 30,4% верује у хришћанство, 16,7% нема верска уверења, а остали верују у примитивне религије. <п> <бр> <п> Политички главни град Иамоуссоукро (Иамоуссоукро), са 299 000 становника (2006). Абиџан, економски капитал, има 2.878 милиона становника (2006). Температура је највиша од фебруара до априла, са просеком од 24-32 ℃, ау августу је најнижа температура, са просечно 22-28 ℃. 12. марта 1983. Ко је одлучио да престоницу пребаци у Јамоуссоукро, али владине агенције и дипломатске мисије и даље остају у Абиџану. <п> <бр> <п> Земља је подељена на 56 провинција, 197 градова и 198 округа. У јуну 1991. године кувајтска влада поделила је целу територију на 10 административних јурисдикција, од којих свака има по неколико провинција под својом јурисдикцијом. Гувернер главног града надлежан је за координацију округа, али не и административну агенцију првог нивоа. Промењена је у 12 јурисдикција у јулу 1996, 16 у јануару 1997 и 19 у 2000. <п> <бр> <п> Обала Слоноваче преводи Обалу Слоноваче пре 1986. Пре него што су западни колонисти напали, на тој територији су успостављена нека мала краљевства, попут Краљевине Гонгге, Краљевине Инденије и Краљевине Ассини. У 11. веку нове ере, град Гонгге, који су основали Сенуфоси на северу, био је један од трговачких центара Север-Југ Африке у то време. Од 13. до 15. века северни део Кобеа припадао је царству Мали. У другој половини 15. века португалски, холандски и француски колонисти напали су један за другим. Опљачкани слоновачом и робовима, обално подручје формирало је познато тржиште слоноваче. Португалски колонисти су место назвали Обала Слоноваче 1475. године (што значи Обала Слоноваче). Француски протекторат постао је 1842. године. У октобру 1893. године, француска влада је донела декрет, идентификујући огранак као аутономну колонију Француске. Породица је укључена у француску западну Африку 1895. године. Класификован је као прекоморска територија Француске 1946. Постала је „полуаутономна република“ 1957. године. У децембру 1958. године постала је „аутономна република“ у оквиру „Француске заједнице“. Независност је проглашена 7. августа 1960. године, али је остала у „Француској заједници“. <п> <бр> <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Површина заставе састоји се од три паралелна и једнака вертикална правоугаоника, који су наранџасте, беле и зелене боје с лева на десно. Наранџаста представља тропску прерију, бела симболизује јединство севера и југа, а зелена представља прашуму у јужном региону. Три наранџасте, беле и зелене боје тумаче се као: национални патриотизам, мир и чистоћа и нада у будућност. <п> <бр> <п> Број становника је 18,1 милион (2005). У земљи постоји 69 етничких група, углавном подељених у 4 главне етничке групе, а службени језик је француски. 40% становништва земље верује у ислам, 27,5% верује у католичанство, а остатак верује у фетишизам. <п> <бр> <п> Након независности, Обала Слоноваче је применила слободни економски систем усредсређен на „либерални капитализам“ и „Обала Слоноваче“. Главна налазишта минерала су дијаманти, злато, манган, никл, уранијум, гвожђе и нафта. Доказане резерве нафте износе око 1,2 милијарде тона, резерве природног гаса су 15,6 милијарди кубних метара, руда гвожђа је 3 милијарде тона, боксита 1,2 милијарде тона, никла је 440 милиона тона, а мангана 35 милиона тона. Површина шуме је 2,5 милиона хектара. Вредност индустријске производње чини око 21% БДП-а. <п> <бр> <п> Прехрамбена индустрија је главни индустријски сектор, а следи индустрија памучне текстила, као и индустрија прераде нафте, хемикалија, грађевинског материјала и прераде дрвета. Производња нафте и природног гаса нагло се повећавала последњих година. <п> <бр> <п> Пољопривреда игра кључну улогу у националној економији, а њена вредност производње чини око 30% БДП-а. Извоз пољопривреде чини 66% укупног прихода од извоза. Површина обрадивог земљишта износи 8,02 милиона хектара, а 80% радне снаге у земљи бави се пољопривредном производњом. <п> <бр> <п> Готовине заузимају важну позицију. Какао и кафа су две главне усеве у готовини, а површина садње чини 60% обрадивих површина земље. Производња и извоз какаоа су на првом месту у свету, с приходима од извоза који чине 45% укупног извоза земље. Производња кафе сада заузима четврто место у свету и прво у Африци. Производња сјеменског памука заузима треће мјесто у Африци, а производња палме прво у Африци и треће у свијету. <п> <бр> <п> Од 1994. године повећао се и извоз тропског воћа, углавном банана, ананаса и папаје. <п> <бр> <п> Шумских ресурса има у изобиљу, а дрво је некада било трећи највећи извозни производ. Сточарска индустрија је неразвијена. Живина и јаја су у основи самодовољни, а половина меса се увози. Вредност рибарске производње чини 7% укупне вредности пољопривредне производње. Обратите пажњу на развој туризма и развој туристичких ресурса. |
Тип ц Европски 2-пински
