|
Либан се простире на површини од 10.452 квадратних километара.Налази се на источној обали Средоземног мора на југу западне Азије, граничи са Сиријом на истоку и северу, суседном Палестином на југу и Средоземним морем на западу.Обала је дуга 220 километара. Према топографији, цела територија се може поделити на обалну равницу, либанске планине на источној страни обалне равнице, долину Бекаа на источној страни Либана и антилибанску планину на истоку. Планина Либан пролази читавом територијом, са бројним рекама које се уливају на запад у Медитеран, а има тропску медитеранску климу. <бр> <п> Либан, пуно име Либанске Републике, простире се на површини од 10.452 квадратних километара. Смештено на источној обали Средоземног мора у јужној западној Азији. Граничи се са Сиријом на истоку и северу, Палестином на југу и Медитераном на западу. Обала је дуга 220 километара. Према топографији, читава територија се може поделити на обалну равницу; либанске планине на источној страни обалне равнице; долина Бекаа на источној страни Либана и планина Анти-Либан на истоку. Либанска планина пролази читавом територијом, а планина Курнет-Сауда налази се на 3083 метра надморске висине, што је највиши врх Либана. Много је река које се уливају на запад у Средоземно море. Река Литани је најдужа река у држави. Либан има тропску медитеранску климу. <п> Канаанци са Арапског полуострва први пут су се населили на том подручју 3000. п. Био је део феничког 2000. године пре нове ере, а њиме су владали Египат, Асирија, Вавилон, Перзија и Рим. Део Османског царства постао је у 16. веку. После Првог светског рата Британија и Француска напале су Либан, а 1920. године сведена је на француски мандат. 26. новембра 1941. Француска је објавила крај свог мандата Либану, стекла је независност 22. новембра 1943. и успоставила Либанску републику. У децембру 1946, након повлачења свих француских трупа, Либан је стекао пуну аутономију. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Средина је бели правоугаоник који заузима половину површине заставе; горњи и доњи су два црвена правоугаоника. У средини заставе је зелени либански кедар, који се у Библији назива краљем биљака. Бела симболизује мир, а црвена дух самопожртвовања; кедар је познат као национално дрво Либана, представљајући истрајност борбе и снагу људи, а такође симболизује чистоћу и вечни живот. <п> Либан има 4 милиона становника (2000). Огромну већину чине Арапи, као и Јермени, Турци и Грци. Арапски је национални језик, а често се користе француски и енглески. Око 54% становника верује у ислам, углавном шиити, сунити и друзи; 46% верује у хришћанство, углавном маронитско, грчко православно, римокатоличко и јерменско православно. <бр> <п> <б> Бејрут : Бејрут је главни град Либана. Налази се на избоченом рту усред либанске обале. Оријентисан је ка Средоземном мору, а иза њега су Либанске планине. Највећа је лука на источној обали Средоземног мора. Град је такође приморски град познат по јединственом архитектонском стилу и прелепом климатском окружењу. Град се простире на површини од 67 квадратних километара. Има медитеранску климу са топлом климом, са просечном годишњом температуром од 21 ° Ц, малом годишњом температурном разликом и кишовитим зимама. Просечна максимална температура у јулу је 32 ℃, а просечна минимална температура у јануару је 11 ℃. Реч „Бејрут“ изведена је из феничанског „Белитуса“, што значи „град многих извора“, а неки древни бунари у Бејруту и данас су у употреби. Становништво је 1,8 милиона (2004.), а једну трећину становника чине муслимани сунити, а остали су јерменски православци, православци, католици и шиити. Мањине укључују Јермене, Палестине и Сиријце. <п> Још у неолитско доба људи су живели на обали и литицама Бејрута. У феничко доба Бејрут се већ обликовао као град, у то време био је важна комерцијална лука и био је познат по својој индустрији ткања, штампарији и фарбању и индустрији ливеног гвожђа. У грчко доба, војска Александра Великог стационирала се у Бејруту 333. пре Христа, дајући граду карактеристике грчке цивилизације. Просперитет Бејрута достигао је врхунац током Римског царства, поредани су романички тргови, позоришта, спортски терени и купалишта. Бејрут је уништен снажним земљотресима и цунамијем 349. године и 551. године нове ере. Арапи су 635. године заузели Бејрут. Крсташи су заузели Бејрут 1110. године, а 1187. године га је опоравио познати арапски генерал Саладин. До краја Првог светског рата Бејрут је био део Османског царства, посебно након што је Османско царство преселило покрајинску владу у Бејрут, градско подручје се наставило ширити. После Другог светског рата, посебно након независности Либана, урбана градња Бејрута се убрзано развијала, постајући финансијски, туристички и вестички центар Блиског истока, а позната је по својој поновној извозној трговини. Пре грађанског рата био је познато средиште пословања, финансија, транспорта, туризма, штампе и издаваштва на Блиском истоку и има репутацију источног Париза. <п> У Бејруту су сачувани римски зидови, храмови, базени и џамије из Османског царства. У Библосу, више од 30 километара северно од Бејрута, још увек можете видети феничко село и остатке римских замкова, храмова, кућа, продавница и позоришта. Међу многим споменицима туристима је најатрактивнији храм Баалбек, удаљен више од 80 километара североисточно од Бејрута, који је један од најпознатијих споменика на свету. <бр> |
Игле типа Северна Америка-Јапан 2
Тип б амерички 3-пински
Тип ц Европски 2-пински
Тип д стари британски утикач
г тип УК 3-пински