|
Бахреин се налази у острвској држави усред Перзијског залива, на површини од 706,5 квадратних километара, између Катара и Саудијске Арабије, 24 километра од источне обале Саудијске Арабије и 28 километара од западне обале Катара. Састоји се од 36 острва различитих величина, укључујући острво Бахреин. Највеће је острво Бахреин. Топографија острва је ниска и равна. Топографија главног острва постепено се подиже од обале до унутрашњости. Највиша тачка је 135 метара надморске висине. Има тропску пустињску климу, арапски је службени језик, а енглески се често користи. Већина становника верује у ислам. <бр> <п> Бахреин, пуно име Краљевине Бахреин, острвска је држава смештена усред Перзијског залива, на површини од 706,5 квадратних километара. Налази се између Катара и Саудијске Арабије, 24 километра од источне обале Саудијске Арабије и 28 километара од западне обале Катара. Састоји се од 36 острва различитих величина, укључујући Бахреин. Највећи је Бахреин. Топографија острва је ниска и равна, а топографија главног острва постепено расте од обале до унутрашњости.Највиша тачка је 135 метара надморске висине. Је тропска пустињска клима. <п> Градови су изграђени 3000. године пре нове ере. Феничани су овде дошли 1000. п. Она је постала део провинције Басра арапског царства у 7. веку. Окупирали су га Португалци од 1507-1602. Под влашћу Перзијског царства од 1602. до 1782. год. 1783. протерали су Перзијце и прогласили независност. Британци су напали 1820. године и приморали их да потпишу општи мировни уговор у Перзијском заливу. 1880. и 1892. Британија ју је приморала да сукцесивно потписује политичке и војне уговоре и постала је британски протекторат. Британија је 1933. године одузела право експлоатације нафте у Бахреину. У новембру 1957. британска влада је изјавила да је Бахреин „независни емират под британском заштитом“. У марту 1971. године Британија је објавила да су се сви уговори потписани између Британије и емирата Перзијског залива окончали крајем исте године. 14. августа 1971. Бахреин је стекао потпуну независност. 14. фебруара 2002. године, емират Бахреин преименован је у „Краљевину Бахреин“, а шеф државе Амир преименован је у краља. <п> Национална застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине око 5: 3. Површина заставе је састављена од црвене и беле боје. Бочна страна бандере је бела, што чини око петине површине заставе, десна страна је црвена, а спој црвене и беле је назубљен. <п> Бахреин има 690 000 становника (2001). Бахреини чине 66% укупног становништва, а остали су из Индије, Палестине, Бангладеша, Ирана, Филипина и Оманиса. Арапски је службени језик, а енглески се често користи. Већина становника верује у ислам, од чега је шиија чинила 75%. <п> Бахреин је прва земља која експлоатише нафту у заливском региону. Приходи од нафте чине 1/6 БДП-а и више од половине државних прихода и јавних расхода. <бр> <п> <б> Манама : Манама је главни град Бахреина, највећег града у држави и национални економски, транспортни, трговински и културни центар. У исто време, то је и важан финансијски центар, важна лука и трговачка трансфер станица у заливској регији, уживајући репутацију „Бисер Перзијског залива“. Смештен у средини Перзијског залива, североисточном углу Бахреина. Клима је блага, а крајолик предиван. Од новембра до марта сваке године је блага и пријатна. Од јуна до септембра има мање кише и вруће је лето. Становништво броји 209 000 (2002), што чини скоро једну трећину укупног становништва Бахреина. <п> Манама има дугу историју, а исламске хронике помињу да се Манама може пратити најмање до 1345. године. Њиме су владали Португалци 1521. године, а Перзијанци 1602. године. Њиме влада арапска породица Емир од 1783. године, током чега је неколико пута прекидана. Манама је проглашена слободном луком 1958. године, а престоницом независног Бахреина постала је 1971. године. <п> Град је пун палми датуља и слатких извора, а многи воћњаци дају разнолико свеже воће. Са обе стране градских улица, зелене нијансе прекривају празан простор. Много је врста датуља и палми испред и иза кућа. То је ретки зелени град у заливу. Обрадиво земљиште и воћњаци у предграђима углавном се наводњавају изворском водом, а изворска вода која избија из подземља формира мала језера и потоке, што чини крајолик острвске престонице посебно меким. У граду има много историјских места.На периферији града постоји џамија на тржници Кхамис саграђена у доба калифа Омара бин Абдул Азиза.Ова џамија изграђена 692. године нове ере још увек је нетакнута. <п> Већина државних индустрија концентрисана је на јужној Манами, углавном прерада нафте, као и петрохемија, прерада природног гаса, десалинизација морске воде, производња једрилица и индустрија конзервирања рибе. Ксианг је база за сакупљање бисера у Перзијском заливу и велико риболовно подручје. Извозите уље, датуље, кожу, бисере итд. 1962. године изграђена је лука са дубоким водама у Миллер Салману, југоисточно од града. <бр> |
г тип УК 3-пински