|
Екваторијална Гвинеја заузима површину од 28051,46 квадратних километара и налази се у Гвинејском заливу у централној и западној Африци.Састављена је од подручја реке Мунни на копну и острва Биоко, Аннобен, Цорисцо и других острва у Гвинејском заливу. Подручје реке Муни граничи се са Атлантским океаном на западу, Камеруном на северу и Габоном на истоку и југу. Екваторијална Гвинеја има екваторијалну климу прашуме са обалном линијом од 482 километара. Обала је дуга и уска равница, обала је равна, мало је лука, а унутрашњост је висораван.Централни планински ланац дели подручје реке Муни на реку Бенито на северу и реку Утамбони на југу. <бр> <п> Екваторијална Гвинеја, пуно име Републике Екваторијална Гвинеја, налази се у Гвинејском заливу у централној и западној Африци. Састоји се од подручја реке Мунни на копну и острва Биоко, Аннобен, Цорисцо и других острва у Гвинејском заливу. Подручје реке Муни граничи се са Атлантским океаном на западу, Камеруном на северу и Габоном на истоку и југу. Обала је дуга 482 километра. Обала је дуга и уска равница са равном обалом и мало лука. Унутрашњост је висораван, углавном 500-1000 метара надморске висине. Централне планине дијеле подручје ријеке Муни на ријеку Бенито на сјеверу и ријеку Утамбони на југу. Острва су вулканска острва, која су продужетак камерунског вулкана у Гвинејском заливу. На острву Биокко има много изумрлих вулкана, а врх Стиебел у центру је 3007 метара надморске висине, највиша тачка у земљи. Главна река је река Мбини. Припада екваторијалној прашумској клими. <п> Национално становништво је 1,014 милиона (према попису из 2002). Главна племена су Фанг (око 75% становништва) на копну и Буби (око 15% становништва) који живе на острву Биоко. Званични језик је шпански, француски је други званични језик, а национални језици су углавном Фанг и Буби. 82% становника верује у католичанство, 15% у ислам, а 3% у протестантизам. <п> Крајем 15. века португалски колонијалисти напали су приобална подручја Гвинејског залива и острва Биоко, Кориско и Аннобен. Шпанија је окупирала острво Биоко 1778. године, подручје реке Мунни 1843. године и успоставила колонијалну власт 1845. године. 1959. године подељена је на две прекоморске провинције Шпаније. У децембру 1963. западне власти одржале су референдум у Екваторијалној Гвинеји и донеле прописе о „унутрашњој аутономији“. „Унутрашња аутономија“ је спроведена у јануару 1964. године. Независност је проглашена 12. октобра 1968. године и именована је Република Екваторијална Гвинеја. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 5: 3. На бочној страни бандере налази се плави једнакокраки троугао, а на десној су три паралелне широке траке. Од врха до дна постоје три боје зелене, беле и црвене боје. У средишту заставе је национални амблем. Зелена симболизира богатство, бела симболизира мир, црвена дух борбе за независност, а плава океан. <п> Једна од најмање развијених земаља на свету, са дугорочним економским потешкоћама. План економског реструктурирања спроведен је 1987. године. Након почетка развоја нафте 1991. године, економија се окренула. Године 1996. изнијела је економску политику засновану на пољопривреди и фокусирајући се на нафту за промоцију развоја дрвопрерађивачке индустрије. Просечна годишња стопа економског раста од 1997. до 2001. године достигла је 41,6%. Вођена развојем нафте и изградњом инфраструктуре, економија наставља да одржава добар замах брзог раста. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
