|
Смјештен на западној обали Тихог океана, Јапан је острвска држава у облику лука која се протеже од сјевероистока до југозапада. Одвојена је Источнокинеским морем, Жутим морем, Корејским мореузом и Јапанским морем на западу, а окренута је према Кини, Сјеверној Кореји, Јужној Кореји и Русији. Територија се састоји од 4 велика острва на Хокаиду, Хонсху, Схикоку-у и Киусху-у и више од 6.800 других малих острва.Зато је Јапан познат и као „Земља хиљаду острва“, са површином од приближно 377 800 квадратних километара. Јапан се налази у умереном појасу, са благом климом и четири различита годишња доба. Територија је планинска. Планине чине око 70% укупне површине. Већина планина су вулкани. Чувена планина Фуји је симбол Јапана. <бр> <п> Реч Јапан значи „земља изласка сунца“. Јапан се налази на западној обали Тихог океана и острвска је држава у облику лука која се протеже од североистока до југозапада. Одвојен од Источног мора, Жутог мора, Корејског теснаца и Јапанског мора, окренут је Кини, Северној Кореји, Јужној Кореји и Русији. Територију чине 4 велика острва Хокаидо, Хонсху, Схикоку и Киусху, и више од 6.800 других малих острва, па је Јапан познат и као „земља хиљаду острва“. Копнена површина Јапана је око 377.800 квадратних километара. Јапан се налази у умереном појасу, са благом климом и четири различита годишња доба. Сакура је национални цвет Јапана. Сваког пролећа цветови трешње у пуном су цвету међу зеленим планинама и зеленим водама. У Јапану има много планина, а планине чине око 70% укупне површине.Већина планина су вулкани.Међу њима је познати активни вулкан Моунт Фуји на висини од 3.776 метара надморске висине.То је највиша планина у Јапану и симбол Јапана. У Јапану су чести земљотреси, сваке године се догоди више од 1.000 земљотреса. То је земља са највише земљотреса на свету. 10% светских земљотреса догађа се у Јапану и околини. <п> Главни градови, префектуре, префектуре и жупаније Јапана паралелне су административне регије првог нивоа, директно под централном владом, али сваки град, префектура, префектура и округ имају аутономију. Земља је подељена на 1 метрополу (Токио: Токио), 1 провинцију (Хокаидо: Хоккаидо), 2 префектуре (Осака: Осака, Кјото: Кјото) и 43 округа (провинције) са градовима, местима и селима. Њене канцеларије називају се „одељења“, односно „велеградска сала“, „дао сала“, „префектурна сала“, „среска сала“, а извршни директор назива се „гувернер“. Сваки град, покрајина, префектура и округ има неколико градова, градова (еквивалентно кинеским градовима) и села, а извршни директор се назива „градоначелник“, „градоначелник града“ и „шеф села“. <п> 43 префектуре у Јапану су: Аицхи, Мииазаки, Акита, Нагано, Аомори, Нагасаки, Цхиба, Нара, Фукуи, Схинга, Фукуока, Оита, Фукусхима, Окаиама, Гифу , Сага, Ехиме, Окинава, Гунма, Саитама, Хирошима, Схига, Хиого, Схимане, Ибараки, Схизуока, Исхикава, Сага, Ивате, Токусхима, Кагава, Тоттори, Кагосхима, Тоиама , Канагава, Вакаиама, Коцхи, Иамагата, Кумамото, Иамагуцхи, Мие, Иаманасхи, Мииаги. <п> Средином 4. века Јапан је почео да постаје јединствена земља која се зове Иамато. 645. наше ере догодила се „реформација Дахуа“, имитирајући правни систем династије Танг, успостављајући централизовани државни систем са царем као апсолутним монархом. Крајем 12. века Јапан је ушао у војну феудалну земљу у којој је за стварну моћ била задужена класа самураја, која је у историји названа „ером шогуна“. Средином 19. века Британија, Сједињене Државе, Русија и друге земље приморале су Јапан да потпише многе неједнаке уговоре. Етнички и социјални сукоби су се интензивирали. Шогунат Токугава, који је спроводио политику феудалног закључавања, био је пољуљан. Локалне силе Сатсума и Цхосху са капиталистичким реформама Двојица феудалних вазала потпали су под пароле „поштујте краља и борите се против варвара“ и „обогаћујте земљу и јачајте војнике. 1868. године спроведена је „Меији рестаурација“, укинут је феудални сепаратистички систем шогуната, успостављена јединствена централизована држава и враћена врховна владавина цара. <п> Након обнове Меији, јапански капитализам се брзо развијао и кренуо путем агресије и експанзије. 1894. године Јапан је покренуо кинеско-јапански рат 1894-1895; изазвао руско-јапански рат 1904. и напао Кореју 1910. године. Током Другог светског рата Јапан је започео агресорски рат 15. августа 1945. Јапан је најавио безусловну предају и постао поражена земља. У раном послератном периоду америчка војска наметнула је засебну окупацију Јапана. У мају 1947, Јапан је применио нови устав, прелазећи из апсолутног императорског у парламентарни кабинет са царом као националним симболом. Цар је укупни „симбол“ Јапана и јапанског народа. <п> Национална застава: Сунчана застава, правоугаоног облика, однос дужине и ширине је 3: 2. Застава је бела са црвеним сунцем у средини. Бела симболизује интегритет и чистоћу, а црвена искреност и ентузијазам. Реч Јапан значи „земља изласка сунца.“ Каже се да је Јапан створио бог сунца, цар је био син бога сунца, а сунчана застава потиче из овога. <п> Укупан број становника Јапана је приближно 127,74 милиона (од фебруара 2006). Главна етничка група је Иамато, а на Хокаиду живи приближно 24 000 Аину људи. Говори се јапански, а мали број људи на Хокаиду може да говори Аину. Главне религије су шинтоизам и будизам, а религиозно становништво чини 49,6%, односно 44,8% религиозног становништва. . <п> Јапан је изузетно економски развијена земља, а њен бруто национални производ је на другом месту након Сједињених Држава и заузима друго место у свету. Јапански БДП је 2006. износио 4.911,362 милијарде америчких долара, готово двоструко већи од трећепласиране Немачке, са просечно 38.533 америчких долара по становнику. Јапанска индустрија је високо развијена и главни је стуб националне економије. Вредност бруто индустријске производње чини око 40% бруто домаћег производа. Углавном је концентрисана на обали Тихог океана. Кеихама, Хансхин, Цхукио и Китакиусху су четири традиционална индустријска подручја. Нове индустријске зоне као што су Канто, Цхиба, Унутрашње море Сето и залив Суруга. Главни трговински партнери Јапана су Сједињене Државе, азијске земље и земље ЕУ. Јапан је сиромашан минералним ресурсима, осим угља и цинка који имају одређене резерве, већина се ослања на увоз. Шумска површина износи 25,26 милиона хектара, што чини 66,6% укупне површине земље, али 55,1% дрвне грађе зависи од увоза, што је чини земљом која увози највише дрвета на свету. Хидроенергетских ресурса има у изобиљу, а хидроелектрична енергија чини око 12% укупне производње електричне енергије. Обални риболовни ресурси су богати. <п> Јединствени географски услови и дуга историја Јапана негују јединствену јапанску културу. Сакура, кимоно, хаику и самураји, саке и шинто чине два аспекта традиционалне јапанске хризантеме и мача. У Јапану постоје чувена „три начина“, односно јапанска народна чајна церемонија, цветна церемонија и калиграфија. <п> Чајна церемонија позната је и као чајна супа (Тинг Минг Хуи), а виша класа је од давнина изузетно волела као естетски ритуал. Данас се чајна церемонија користи за тренинг концентрације или за неговање етикете, што је широко прихваћено у широј јавности. <п> Цветна стаза рођена је као техника репродукције цвећа које цвета у дивљини у чајници. Постоји више од 20 школа икебане због разлика у приказаним правилима и методама.Има такође много школа у Јапану које подучавају технике сваког жанра. <п> Сумо потиче из верских ритуала јапанског шинтоизма. Људи су у храму одржавали такмичења за бога жетве, надајући се да ће донети добру жетву. Током периода Нара и Хеиан, сумо је био спорт дворског сата, али током периода Камакура Сенгоку, сумо је постао део самурајског тренинга. Професионално сумо рвање појавило се у 18. веку, што је врло слично тренутном сумо такмичењу. <п> Кимоно је назив јапанске традиционалне народне ношње. У Јапану се назива и "зхеву". Кимоно је рађен по узору на реструктурирање династија Суи и Танг у Кини. Од 8. до 9. века нове ере, одећа „Танг стиле“ је некада била популарна у Јапану. Иако се у будућности променио у јединствени јапански стил, и даље садржи неке карактеристике древне кинеске одеће. Разлика у стиловима и бојама женских кимона знак је старости и брака. На пример, неудате девојке носе горњу одећу уских рукава, удате жене горњу одећу; почешљајте фризуру „Схимада“ (једна од јапанских фризура, у облику посуде), а црвена кошуља је девојка округле косе Упдо, домаћица је у обичној кошуљи. <п> У Јапану постоје многа занимљива места, укључујући планину Фуји, храм Тосходаи, токијски торањ итд., која су све добро позната у свету. <п> Планина Фуји: Планина Фуји (планина Фуји) налази се у јужном централном делу Хоншуа, са надморском висином од 3.776 метара. То је највиши врх у Јапану. Јапанци га сматрају „светом планином". Симбол је јапанске нације. Удаљена је од Токија око 80 километара. Жупаније Схизуока и Иаманасхи покривају површину од 90,76 квадратних километара. Читава планина је у облику конуса, а врх планине је током целе године покривен снегом. Планина Фуји окружена је „осам врхова Фуји“ као што су Кенфенг, Хакусан, Кусусхидаке, Орииаке, Изу, Јојодаке, Комагатаке и Сандаке. <п> Храм Тосходаи: Храм Тосходаи (храм Тосходаи) Смештен у граду Нара, храм Тосходаи саградио је угледни монах Јианзхен из династије Танг у Кини, главни је храм јапанског будистичког Рјузонга. Зграде у архитектонском стилу династије Танг идентификоване су као национално благо Јапана. Након што је угледни монах династије Танг Јианзхен (688-763. Н. Е.) Извршио своје шесто путовање ка истоку до Јапана, градња је започета у трећој години Тианпингбаозија (759 АД) и завршена је 770. н. Црвени натпис „Храм Тошоти“ на капији храма написала је јапанска царица Ксиаокиан опонашајући фонт Ванг Ксизхи и Ванг Ксианзхи. <п> Токио торањ: Токио торањ се налази у Токију, саграђен је 1958. године и има висину од 333 метра. Највиши независни торањ у Јапану опремљен је са 7 ТВ станица и 21 ТВ станицом у Токију. Радио предајне антене релејних станица и радиодифузних станица. На висини од 100 метара налази се двоспратна опсерваторија, а на висини од 250 метара постоји и посебна опсерваторија. На све четири стране опсерваторије налазе се велики стаклени прозори од пода до плафона, а прозори су нагнути ка споља. Стојећи на опсерваторији, можете надгледати град Токио и можете имати панорамски поглед на град. <бр> <п> Токио: Токио, главни град Јапана (Токио), модеран је међународни град који се налази на јужном крају равнице Канто у Хонсхуу. Има 23 посебна округа, 27 градова, 5 градова, 8 села и Острва Изу и Огасавара, са укупном површином од 2.155 квадратних километара и 12,54 милиона становника, међу најмногољуднијим су градовима на свету. <п> Токио је политички центар Јапана. Овде су концентрисане административне, законодавне, судске и друге државне агенције. Подручје „Касумигасекија“, које је познато као „Улица Гуантинга“, окупља зграду Националне дијете, Врховни суд и владине агенције повезане са кабинетима као што су Министарство спољних послова, Министарство међународне трговине и индустрије и Министарство просвете. Некадашњи замак Едо сада је постао Мииаги у коме цар живи. <п> Токио је такође економско средиште Јапана. Овде су концентрисане главне јапанске компаније. Већина их је дистрибуирана у областима Цхииода, Цхуо и Минато. Токио, Јокохама на југу и подручје Цхиба на истоку чине добро познату индустријску зону Кеихиние у Јапану. Главне индустрије су гвожђе и челик, бродоградња, производња машина, хемикалије, електроника итд. Финансијска индустрија и трговина у Токију су развијени, а домаће и стране пословне активности су честе. Познат као „срце Токија“, Гинза је најнапреднија пословна четврт у тој области. <п> Токио је такође културно и образовно средиште Јапана. Разне културне институције су густо насељене, укључујући 80% издавачких кућа у земљи, велику и напредну опрему, Национални музеј, Западни музеј уметности и Националну библиотеку. Универзитети који се налазе у Токију чине једну трећину укупног броја универзитета у Јапану, а студенти који студирају на тим универзитетима чине више од половине укупног броја универзитетских студената у земљи. <п> Саобраћај у Токију је веома згодан. Шинкансен се брзином од 200 километара на сат протеже од Токија до Кјушуа и на североисток. Подземна железница може доћи до готово свих важних подручја. Железнице, аутопутеви, ваздухопловство и бродарство чине широку транспортну мрежу која се протеже на целу земљу и свет. <п> Осака: Осака (Осака) се налази на обали залива Осака на југозападу јапанског острва Хонсху, у близини унутрашњости мора Сето. Главни је град префектуре Осака и индустријски, комерцијални, водени, копнени и ваздушни центар региона Кансаи. Град се простире на површини од 204 квадратна километра и у њему живи преко 2,7 милиона становника, што га чини другим највећим градом у Јапану. Клима овде је блага и влажна, са зимзеленим цвећем и дрвећем током свих сезона, а потоци се укрштају свуда, али видећи путеве и мостове преко реке, познат је као „водена престоница“ и водени град „осамсто осам мостова“, а познат је и као „град хиљада мостова“. <п> Осака се у давним временима звала „Нанива“, звана и „Намба“, а од 19. века звала се Осака. Од 2. до 6. века нове ере био је главни град Јапана. Због своје близине унутрашњем мору Сето, Осака је хиљаду година била улаз у Нару и Кјото, древну престоницу, и једно је од најранијих подручја у Јапану за развој трговине и трговине. Од периода шогуната Токугаве, Осака је постала економско средиште целе земље и назива се „светском кухињом“. Касније се Осака постепено развила у свеобухватан савремени индустријски и комерцијални град. <п> Осака има дугу историју градње града и има много интересантних места. Међу њима су рушевине древне царске палате Намба Палаце у периоду Нара, светиште Сумииосхи Таисха које садржи древног бога рата, песму и свеца заштитника мора и храм Таибутсу у периоду Хеиан. чувени. Осака има блиске културне и економске контакте са Кином од давнина. Познати изасланици упућени у династију Суи и Танг у јапанској историји су у то време кренули из Намбе. 608. наше ере, изасланик Пеи Схикинг којег је послао цар Јанг из династије Суи такође је посетио Намбу. <п> Саппоро: Саппоро је главни град Хокаида у Јапану. Налази се на западном ободу равнице Исхикари и његовом повезаном брдском подручју, простире се на површини од 1118 квадратних километара и има око 1,8 милиона становника. Саппоро је преузет из матерњег језика Аину, што значи „пространо и суво подручје“. <п> Саппоро је највећи град на Хокаиду, економско и културно средиште Хокаида, а његова индустрија је такође релативно развијена. Углавном укључују штампарију, конопљу, млечне производе, металне производе, производњу машина и дрвне грађе и друге индустријске секторе. У западним планинским пределима постоје и рудници угља, а шумски ресурси су такође богати. Саппоро има прелепе крајолике, са многим парковима и живописним местима у граду, и планинска подручја са врховима и топлим изворима око једног километра надморске висине. <п> Главни град Кјота: Град Кјото (Кјото) простире се на површини од 827,90 квадратних километара и има укупно 1.469.472 становника, а такође је и седиште префектуре Кјото. То је град који је одредила владина уредба, а укључује Токио као седми град по броју становника у Јапану. Заједно са Осаком и Кобеом постаје „Метрополитанско подручје Кеихансхин“. <п> Кјото је био главни град Јапана од 794-1869 не, назван „Хеианкио“. Хеианкио је саграђен током периода Хеиан у Јапану и постао је главни град периода Хеиан и периода Муромацхи, и био је центар јапанске политичке моћи; до 1100 година путовања цара Меијиа у Токио, то је био опште град у којем је живео јапански цар. <п> Град је основан 1889. године. У индустрији доминира текстил, затим храна (производња вина итд.), Електричне машине, транспортне машине, издаваштво и штампа, прецизне машине, хемија, прерада бакра итд. Индустријско подручје Луонан формирано у јужном делу града део је индустријске зоне Хансхин. Кјото је чвориште за копнени и ваздушни саобраћај. Комерцијални развој. Постоје многи колеџи и универзитети попут Националног универзитета у Кјоту. Туристичка индустрија је развијена са многим историјским локалитетима и древним реликвијама, попут Забрањеног града и светишта Хеиан. У парку Гуисхан у подножју Арашијаме на северозападу града, 1979. године изграђен је споменик песми Зхоу Енлаи. <бр> |
Игле типа Северна Америка-Јапан 2
Тип б амерички 3-пински