|
<п> Конго (Браззавилле) заузима површину од 342.000 квадратних километара. Смештен је у централној и западној Африци. Суседан је Конгу (ДР Конго) и Анголи на истоку и југу, Централној Африци и Камеруну на северу, Габону на западу и Атлантском океану на југозападу. Сјевероисток је равница од 300 метара надморске висине, која је дио слива Конга, југ и сјеверозапад су висоравни, југозапад су обалне низије, а планине Маионгбе између високогорја и приобалне низије. Јужни део има тропску травнату климу, а централни и северни део имају тропску кишну климу са високом температуром и високом влажношћу. <п> <бр> <п>Преглед <п> Конго, пуно име Републике Конго, покрива површину од 342.000 квадратних километара. Смештено је у централној и западној Африци, са Конгом (Киншаса) и Анголом на истоку и југу, Централном Африком и Камеруном на северу, Габоном на западу и Атлантским океаном на југозападу. Обала је дуга више од 150 километара. Сјевероисток је равница надморске висине од 300 метара, која је дио слива Конга; југ и сјеверозапад су висоравни висине 500-1000 метара; југозапад је обална низина; између висоравни и обалне низије налази се планина Маионгбе. Део реке Конго (река Заир) и њене притоке Убанги река је гранична река са Демократском Републиком Конго. Притоке реке Конго на тој територији укључују реку Санга и реку Ликуала, а река Куилу улази у море сама. Јужни део има тропску травњачку климу, а централни и северни део имају тропску кишну климу са високом температуром и великом влажношћу. <п> <бр> <п> Укупан број становника Конга је 4 милиона (2004). Конго је мултиетничка земља са 56 националности различитих величина. Највећа етничка група је Конго на југу, који чини око 45% укупне популације; Мбохи на северу чине 16%; Таикаи у централном подручју чине 20%; а мали број Пигмеја живи у северној прашуми. Службени језик је француски. Национални језик је Конго, Монукутуба на југу и Лингала на северу. Више од половине становника земље верује у примитивне религије, 26% верује у католичанство, 10% верује у хришћанство, а 3% у ислам. <п> <бр> <п> Конго је подељен на 10 провинција, 6 општина и 83 округа. <п> <бр> <п> Крајем 13. и почетком 14. века, народ Банту основао је Краљевину Конго у доњем току реке Конго. Од 15. века португалски, британски и француски колонисти нападали су један за другим. 1884. године Берлинска конференција је подручје источно од реке Конго одредила за белгијску колонију, која је данас Заир, а област на западу као француску колонију, а то је сада Конго. 1910. Француска је окупирала Конго. Постала је аутономна република у новембру 1958. године, али је остала у „Француској заједници“. Конго је 15. августа 1960. године стекао потпуну независност и именован је Републиком Конго. 31. јуна 1968. године земља је преименована у Народну Републику Конго. 1991. године одлучено је да се назив државе промени у Народна Република Конго у Република Конго, док се наставља употреба заставе и државне химне о независности. <п> <бр> <п> Национална застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Површина заставе се састоји од зелене, жуте и црвене боје. Горњи леви је зелени, а доњи десни је црвени. Жути појас пролази дијагонално од доњег левог угла до горњег десног угла. Зелена симболизира шумске ресурсе и наду у будућност, жута представља искреност, толеранцију и самопоштовање, а црвена страст. <п> <бр> <п> Република Конго је богата природним ресурсима. Поред нафте и дрвета, има и велики број неразвијених основних минерала, попут гвожђа (доказане резерве гвоздене руде 1 милијарда тона), калијум, фосфор, цинк, олово, бакар, манган, злато, уранијум и дијаманти. Резерве природног гаса износе 1 билион кубних метара. У Конгу готово да нема националне индустрије, пољопривреда је заостала, храна није самодовољна, а економија је углавном заостала. Али у погледу региона, Југ је бољи од Севера. Будући да океанска железница од Поинте Ноире до Браззавилле пролази јужним Конгом, релативно погодан превоз промовисао је економски развој подручја дуж руте. Прерађивачка и производна индустрија Конга углавном су концентрисане у три јужна града Поинте-Ноире, Браззавилле и Енкаи. <п> <бр> <п> Слив реке Конго друго је по величини подручје тропских кишних шума на свету након прашуме Амазона, а река Конго је такође друга по величини у Африци после реке Нил. „Коридор“ реке Конго је важна туристичка атракција у Централној Африци. Приказује природне и културне пејзаже слива реке Конго у живописну слику. Возећи се бродом из Браззавилле-а, прво што видите је острво Мбаму. Ово је пешчана шипка настала вишегодишњим ударом реке Конго. Осенчена је зеленим дрвећем, плавим таласима и финим таласима и сликовита, која привлачи велики број песника, Сликари и страни туристи. Када је брод пропловио Маруку-Тресио, ушао је у познати „ходник“ реке Конго. |
Тип ц Европски 2-пински
