Албанија државни позивни број +355

Како бирати Албанија

00

355

--

-----

IDDдржавни позивни број Позивни број градаброј телефона

Албанија Основне информације

Локално време Твоје време


Локална временска зона Разлика у временској зони
UTC/GMT +1 сат

географска ширина / географска дужина
41°9'25"N / 20°10'52"E
исо кодирање
AL / ALB
валута
Лек (ALL)
Језик
Albanian 98.8% (official - derived from Tosk dialect)
Greek 0.5%
other 0.6% (including Macedonian
Roma
Vlach
Turkish
Italian
and Serbo-Croatian)
unspecified 0.1% (2011 est.)
електрична енергија
Тип ц Европски 2-пински Тип ц Европски 2-пински
Шуко утикач типа Ф Шуко утикач типа Ф
национална застава
Албанијанационална застава
главни град
Тирана
листа банака
Албанија листа банака
Популација
2,986,952
подручје
28,748 KM2
GDP (USD)
12,800,000,000
телефон
312,000
Мобилни телефон
3,500,000
Број Интернет домаћина
15,528
Број корисника Интернета
1,300,000

Албанија увод

Албанија се простире на површини од 28.700 квадратних километара. Смештена је на западној обали Балканског полуострва у југоисточној Европи, на северу се граничи са Србијом и Црном Гором, Македонијом на североистоку, Грчком на југоистоку, Јадранским и Јонским морем на западу и Италијом преко мореуза Отранто. Обала је дугачка 472 километра. Планине и брда чине 3/4 површине земље, а западна обала је равна, која има субтропску медитеранску климу. Главна етничка група је Албанац, албански језик се говори у целој земљи, а већина људи верује у ислам. <бр> <п> Албанија, пуно име Републике Албаније, простире се на површини од 28.748 квадратних километара. Смештено на западној обали Балканског полуострва у југоисточној Европи. Граничи се са Србијом и Црном Гором (Југославија) ​​на северу, Македонијом на североистоку, Грчком на југоистоку, Јадранским и Јонским морем на западу и Италијом преко пролаза Отранто. Обала је дугачка 472 километра. Планине и брда чине 3/4 површине земље, а западна обала је равничарска. Има субтропску медитеранску климу. <п> Албанци су потомци древних становника Балкана, Иљана. После 9. века нове ере њима су владали Византијско царство, Краљевина Бугарска, Краљевина Србија и Република Венеција. Независно феудално војводство основано је 1190. године. Нападнула га је Турска 1415. године, а владала је Турском скоро 500 година. Независност је проглашена 28. новембра 1912. Током Првог светског рата окупирале су га војске Аустроугарске, Италије, Француске и других земаља.Авганистан је 1920. године поново прогласио независност. Буржоаска влада успостављена је 1924, република 1925, а монархија је промењена у монархију 1928. Согу је био краљ до италијанске инвазије априла 1939. Током Другог светског рата сукцесивно су га окупирали италијански и немачки фашисти (напали су га немачки фашисти 1943. године). 29. новембра 1944, народ Азербејџана под вођством Комунистичке партије водио је антифашистички национално-ослободилачки рат да би преузео власт и ослободио земљу. 11. јануара 1946, основана је Народна Република Албанија. 1976. Устав је измењен и назив промењен у Социјалистичка Народна Република Албанија. У априлу 1991. године усвојен је уставни амандман и земља је преименована у Република Албанија. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 7: 5. Земља заставе је тамноцрвена, у средини је насликан црни двоглави орао. Албанија је позната као „земља планинских орлова“, а орао се сматра симболом националног хероја Скендербега. <п> Становништво Албаније је 3,134 милиона (2005.), од чега на Албанце отпада 98%. Етничке мањине су углавном грчке, македонске, српске, хрватске итд. Званични језик је албански. 70% становника вјерује у ислам, 20% вјерује у православну цркву, а 10% вјерује у католичанство. <п> Албанија је најсиромашнија земља у Европи. Половина становништва још увек се бави пољопривредом, а петина становништва ради у иностранству. Озбиљни економски проблеми земље укључују високу незапосленост, корупцију међу високим владиним званичницима и организовани криминал. Албанија добија економску помоћ од страних земаља, углавном Грчке и Италије. Извоз је мали, а увоз углавном из Грчке и Италије. Средства за увоз робе углавном потичу од финансијске помоћи и прихода од избеглица које раде у иностранству. <бр> <п> Тирана: Тирана, главни град Албаније, је политичко, економско, културно и транспортно средиште Албаније и главни град Тиране. Смештено је у сливу на западној страни планине Крује у централном делу реке Иссем, окружено планинама на истоку, југу и северу, 27 километара западно од јадранске обале и на крају плодне равнице средње Албаније. Највиша просечна температура је 23,5 ℃, а најнижа 6,8 ℃. Већина становника су муслимани. <п> Тирану је први градио турски генерал почетком 17. века. Да би привукао имигранте, основао је џамију, посластичарницу и купалиште. Развојем транспорта и повећањем каравана, Тирана је постепено постала комерцијални центар. 1920. године конференција у Лушнеу одлучила је да Тирана постане главни град Албаније. Током владавине краља Зога И од 1928. до 1939. године, ангажовани су италијански архитекти који су поново планирали град Тирану. По завршетку немачке и италијанске окупације Албаније од 1939. до 1944. године, Народна Република Албанија основана је у Тирани 11. јануара 1946. <п> После Другог светског рата, Тирана је претрпела велико ширење уз помоћ Совјетског Савеза и Кине, а 1951. године изграђене су хидроелектране и термоелектране. Сада је Тирана постала највећи град у земљи и главно индустријско средиште, са индустријама попут металургије, поправке трактора, прераде хране, текстила, фармацеутских производа, козметике, боја, стакла и порцелана. У близини Тиране постоји рудник угља. Постоје железничке везе до Драча и других места, а постоји и међународни аеродром. <п> Град је засјењен дрвећем, има више од 200 паркова и уличних вртова, а неколико авенија обрубљених дрвећем зрачи са трга Скандербег у центру града. 1969. године, на 23. годишњицу оснивања Народне Републике Албаније, на тргу Скендербег завршена је бронзана статуа албанског националног хероја Скендербега. У близини трга налазе се џамија (изграђена 1819. године), краљевска палата династије Согу, Национални музеј ослободилачког рата, Палата руске архитектуре и културе и Национални универзитет у Тирани. Главни део истока и севера града је стари град, где је већина старомодних зграда са традиционалним карактеристикама. У граду постоје позоришта, музеји и концертне сале. Планина Даети у источном предграђу града, висока 1612 метара, има 3.500 хектара националног парка Даети, окружена вештачким језерима, позориштима на отвореном и домовима за одмор. <бр>

Сви језици