Сирија Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +2 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 34°48'53"N / 39°3'21"E |
| исо кодирање |
| SY / SYR |
| валута |
| фунта (SYP) |
| Језик |
| Arabic (official) Kurdish Armenian Aramaic Circassian (widely understood); French English (somewhat understood) |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински  |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Дамаск |
| листа банака |
| Сирија листа банака |
| Популација |
| 22,198,110 |
| подручје |
| 185,180 KM2 |
| GDP (USD) |
| 64,700,000,000 |
| телефон |
| 4,425,000 |
| Мобилни телефон |
| 12,928,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 416 |
| Број корисника Интернета |
| 4,469,000 |
Сирија увод
| Сирија покрива површину од приближно 185.000 квадратних километара, смештену у западном делу азијског континента и на источној обали Средоземног мора. Граничи се са Турском на сјеверу, Ираком на југоистоку, Јорданом на југу, Либаном и Палестином на југозападу и Кипром на западу преко мора. Већина територије је висораван која се спушта од северозапада ка југоистоку.Подељена је у четири зоне: западне планине и планинске долине, медитеранске обалне равнице, унутрашњост равница и југоисточне сиријске пустиње. Приморски и северни региони имају субтропску медитеранску климу, док јужни крајеви имају тропску пустињску климу. <бр> <п> Сирија, пуно име Сиријске Арапске Републике, простире се на 185.180 квадратних километара (укључујући Голанску висораван). Смештено на западу азијског континента, на источној обали Средоземног мора. Граничи се са Турском на сјеверу, Ираком на истоку, Јорданом на југу, Либаном и Палестином на југозападу и Кипром на западу преко Средоземног мора. Обала је дуга 183 километра. Већина територије је висораван која се спушта од северозапада ка југоистоку. Углавном је подељен у четири зоне: западне планине и планинске долине; медитеранске приморске равнице; унутрашњост равнице; југоисточна сиријска пустиња. Планина Шеик на југозападу је највиши врх у земљи. Река Еуфрат улази у Перзијски залив кроз Ирак кроз исток, а река Аси са запада у Средоземно море кроз Турску. Приморски и северни региони припадају субтропској медитеранској клими, а јужни тропској пустињској клими. Четири годишња доба су различита, зими пустиња прима мање падавина, а лето је суво и вруће. <п> Земља је подељена на 14 провинција и градова: рурални Дамаск, Хомс, Хама, Латакиа, Идлиб, Тартус, Ракка , Деир ез-Зор, Хассек, Дар'а, Суваида, Кунаитра, Алеппо и Дамаск. <п> Сирија има историју дугу више од четири хиљаде година. Постојали су примитивни градови-државе 3000. године пре нове ере. Освојило Асирско царство у 8. веку п. 333. пре Христа македонска војска напала је Сирију. Заузели су га стари Римљани 64. п. Укључено на територију Арапског царства крајем 7. века. Европски крсташи напали су у 11. веку. Од краја 13. века њиме је владала египатска династија Мамлука. Османско царство га је припојило 400 година од почетка 16. века. У априлу 1920. године сведен је на француски мандат. Почетком Другог светског рата, Британија и француска „Слободна француска војска“ заједно су умарширале у Сирију. 27. септембра 1941. генерал Јадро, врховни командант „Слободне француске војске“, прогласио је независност Сирије у име савезника. Сирија је основала своју владу у августу 1943. У априлу 1946. француске и британске трупе биле су принуђене да се повуку Сирија је постигла пуну независност и основала Сиријску Арапску Републику. 1. фебруара 1958. године, Сирија и Египат спојили су се у Уједињену Арапску Републику. 28. септембра 1961. године, Сирија се одвојила од Арапске лиге и поново успоставила Сиријску Арапску Републику. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Површина заставе је састављена од три паралелна хоризонтална правоугаоника црвене, беле и црне спојене одозго према доле.У белом делу су две зелене петокраке звезде исте величине. Црвена симболизира храброст, бела симболизује чистоћу и толеранцију, црна је симбол Мухамедове победе, зелена је омиљена боја Мухамедових потомака, а петокрака звезда симболизује арапску револуцију. <п> Сирија има 19,5 милиона становника (2006). Међу њима Арапи чине више од 80%, као и Курди, Јермени, Туркмени итд. Арапски је национални језик, а енглески и француски се често користе. 85% становника верује у ислам, а 14% у хришћанство. Међу њима, сунитски ислам чини 80% (приближно 68% националног становништва), шиити чине 20%, а алавити чине 75% шиита (приближно 11,5% националног становништва). <п> Сирија има врхунске природне услове и богате минералне ресурсе, укључујући нафту, фосфате, природни гас, камену сол и асфалт. Пољопривреда заузима важан положај у националној економији и један је од пет извозника хране у арапском свету. Индустријски темељ је слаб, доминира државна економија, а модерна индустрија има само неколико деценија историје. Постојеће индустрије су подељене на рударску, прерађивачку и хидроенергетску индустрију. Рударска индустрија укључује нафту, природни гас, фосфат и мермер. Прерађивачка индустрија углавном укључује текстил, храну, кожу, хемикалије, цемент, дуван итд. Сирија има позната археолошка налазишта и летовалишта. Ови туристички ресурси сваке године привуку велики број туриста. <п> Сирија је коридор за улазак и излазак из Медитерана у неке земље Блиског истока. Копнени, поморски и ваздушни саобраћај су релативно развијени. Смештене на 245 километара североисточно од Дамаска, налазе се рушевине града Таидемуер познатог као „Невеста у пустињи“. Био је то важан град који је повезивао Кину и западну Азију, европске трговачке путеве и древни пут свиле у 2. до 3. веку нове ере. <бр> <п> Дамаск: Светски познати древни град, Дамаск, главни град Сирије, у древна времена био је познат као „град на небу“. Смештено на десној обали реке Баладе на југозападу Сирије. Урбана зона изграђена је на падини планине Кекин, покривајући површину од око 100 квадратних километара. Изграђена је око 2000. године пре нове ере. 661. године овде је основана арапска династија Умајада. После 750. године припадао је династији Абасида и њиме су владали Османлије 4 века.Француски колонијалисти владали су више од 30 година пре независности. Иако је Дамаск прошао кроз многе перипетије и успоне и падове, и данас заслужује титулу „Град историјских места“. Камена Каисан капија поред древног града обновљена је у 13. и 14. веку. Легенда каже да је свети Павле, апостол Исуса Христа, ушао у Дамаск кроз ову капију. Касније, када су Светог Павла прогонили непријатељи хришћанства, верници су га ставили у корпу и слетили на Каисан капију из замка у Дамаску и побегао из Дамаска. Касније је овде изграђена црква Светог Павла у знак сећања. <п> Чувена улица у граду - Равна улица, која се протеже од истока ка западу, била је главна улица града током владавине старог Рима. Средиште града је Трг мученика, а у близини је постављена бронзана статуа генерала Азима, националног генерала. У новом урбаном подручју налазе се модерне владине зграде, спортски град, универзитетски град, музеј, амбасада, болница, банка, биоскоп и позориште. У граду постоји 250 џамија, од којих је најпознатија џамија Умајад, саграђена 705. године нове ере и смештена усред старог града, чија је величанствена архитектура једна од најпознатијих древних џамија у исламском свету. <бр> |