Бугарска Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +2 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 42°43'47"N / 25°29'30"E |
| исо кодирање |
| BG / BGR |
| валута |
| Лев (BGN) |
| Језик |
| Bulgarian (official) 76.8% Turkish 8.2% Roma 3.8% other 0.7% unspecified 10.5% (2011 est.) |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински Шуко утикач типа Ф |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Софиа |
| листа банака |
| Бугарска листа банака |
| Популација |
| 7,148,785 |
| подручје |
| 110,910 KM2 |
| GDP (USD) |
| 53,700,000,000 |
| телефон |
| 2,253,000 |
| Мобилни телефон |
| 10,780,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 976,277 |
| Број корисника Интернета |
| 3,395,000 |
Бугарска увод
| Бугарска има укупну површину од приближно 111.000 квадратних километара и налази се на југоистоку европског Балканског полуострва. Окренута је према Румунији преко реке Дунав на северу, Србије и Македоније на западу, Грчке и Турске на југу и Црног мора на истоку. Дужина обале је 378 километара. 70% целокупне територије чине планине и брда.Балканске планине прелазе средину, са пространом Дунавском заравнијом на северу, а планине Родопи и низинама долине Марице на југу. Север је континентална клима, а југ медитеранска, са врхунским природним условима и стопом покривености шумом од око 30%. <бр> <п> Бугарска, пуно име Републике Бугарске, покрива површину од 11.1001,9 квадратних километара (укључујући речне воде). Смештено на југоистоку Балканског полуострва у Европи. На северу се граничи са Румунијом, на југу са Турском и Грчком, на западу са Србијом и Црном Гором (Југославија) и Македонијом, а на истоку са Црним морем. Обала је дугачка 378 километара. 70% целокупне територије је планинско и брдовито. Балканске планине прелазе средишњи део, са пространом Дунавском заравнијом на северу и планинама Родопи и низинама долине Марице на југу. Главни планински ланац је планински ланац Рила (главни врх Мусала налази се на 2925 метара надморске висине и највиши је врх на Балканском полуострву). Дунав и Марица су главне реке. Север има континенталну климу, а југ медитеранску. Просечна температура је -2-2 ℃ ℃ и 23-25 ℃ ℃. Просечна годишња количина падавина је 450 мм у равницама и 1.300 мм у планинским пределима. Природни услови су супериорни, планине, брда, равнице и други терени, језера и реке се укрштају, а покривеност шума је око 30%. <п> Бугарска је подељена на 28 региона и 254 општине. <п> Преци Бугара били су древни Бугари који су се доселили из Централне Азије и стопили се у Византијско царство 395. године нове ере. 681. године, под вођством Хана Асбаруха, Словени, древни Бугари и Трачани победили су византијску војску и у долини Дунава успоставили словенско Краљевство Бугарску (прво Краљевство Бугарске у историји). 1018. године је поново окупирала Византија. 1185. године Бугари су се побунили и успоставили Друго царство Бугарске. Године 1396. окупирало га је Турско Османско царство. По завршетку руско-турског рата 1877. године, Бугарска је стекла независност од турске власти и једном постигла уједињење. Међутим, Русија, исцрпљена ратом, није могла да издржи притисак британских, немачких, аустроугарских и других западних сила.Према „Берлинском уговору“ потписаном 13. јула 1878. Бугарска је била подељена на три: северну Кнежевина Бугарска, Источна Румилија и Македонија на југу. 1885. Бугарска је поново схватила поновно уједињење севера и југа. Бугарска је поражена у оба светска рата. Фашистички режим срушен је 1944. године и успостављена је влада Отаџбинског фронта. Монархија је укинута у септембру 1946, а Бугарска народна република је објављена 15. септембра исте године. Земља је 1990. године преименована у Републику Бугарску. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 5: 3. Састоји се од три паралелна и једнака хоризонтална правоугаоника, који су од врха до дна бели, зелени и црвени. Бела симболизује љубав људи према миру и слободи, зелена симболизује пољопривреду и главно богатство земље, а црвена крв ратника. Бела и црвена су традиционалне боје древног боемског краљевства. <п> Бугарска има 7,72 милиона становника (на крају 2005. године). Бугари чине 85%, турске националности 10%, а остало су Цигани. Бугарски (породица словенског језика) је званични и заједнички језик, а турски језик главни језик мањине. Већина становника верује у православну цркву, а неколицина верује у ислам. <п> Бугарска је сиромашна природним ресурсима. Главна налазишта минерала су угаљ, олово, цинк, бакар, гвожђе, уранијум, манган, хром, минералне соли и мала количина нафте. Шумска површина износи 3,88 милиона хектара, што чини око 35% укупне површине земље. Бао је пољопривредна земља у историји, а главни пољопривредни производи су житарице, дуван и поврће. Нарочито у преради пољопривредних производа, познат је по технологији јогурта и производње вина. Главни индустријски сектори укључују металургију, производњу машина, хемикалије, електрику и електронику, храну и текстил. Крајем 1989. године, Баостеел је постепено прешао на тржишну економију, развио вишеструке економије власништва, укључујући приватно власништво под једнаким условима, и дао приоритет развоју пољопривреде, лаке индустрије, туризма и услужне индустрије. Спољна трговина заузима важно место у бугарској економији.Главни увозни производи су енергија, хемикалије, електроника и други производи, док су извозни производи углавном лаки индустријски производи, хемикалије, храна, машине и обојени метали. Туристичка индустрија је релативно развијена. <бр> <п> Софија: Софија, главни град Бугарске, национално је политичко, економско и културно средиште.Налази се у централној и западној Бугарској, у сливу Софије окруженом планинама. Град је раширен преко реке Искар и њених притока, са површином од 167 квадратних километара и популацијом од скоро 1,2 милиона. Софија се у давним временима звала Седица и Средтз, а коначно је добила име Софиа по цркви Свете Софије у 14. веку. Софија је за главни град одређена 1879. Бугарска је прогласила независност од Османског царства 1908. године, а Софија је постала независна бугарска престоница. <п> Софија је шармантно туристичко одмаралиште и светски познати вртни град. Његове улице, тргови и стамбена подручја окружени су зеленилом, а у градском подручју има много булевара, травњака и башта. Већина зграда су беле или светло жуте боје, одражавајући шарено цвеће и дрвеће, чинећи их врло тихим и елегантним. На улицама има много цвећара и тезги са цвећем. Грађани углавном воле да узгајају цвеће и дарују цвеће. Најпопуларнији су трајни диантхус, тулипани и црвене руже. Од Софијског трга дуж широког руског булевара поплочаног керамичким плочицама до Орловог моста, на путу су удаљене 4 прелепе баште, удаљене мање од једног километра. <п> Током окупације Софије од стране Османског царства, град је претрпео велику штету.Међу древним зградама постоје само две ранохришћанске грађевине - Црква Светог Ђорђа саграђена у 2. веку нове ере и Црква Свете Софије саграђена почетком 4. века Сачувај то. На централном тргу налазе се Димитров маузолеј, зграда владе и Национална галерија. Скоро све улице се одвајају од централног трга. У близини трга су Музеј револуције, црква Александра Невског итд. Поред цркве је гробница чувеног бугарског писца Вазова са његовом бистом. <бр> |