Словенија Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +1 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 46°8'57"N / 14°59'34"E |
| исо кодирање |
| SI / SVN |
| валута |
| евро (EUR) |
| Језик |
| Slovenian (official) 91.1% Serbo-Croatian 4.5% other or unspecified 4.4% Italian (official only in municipalities where Italian national communities reside) Hungarian (official only in municipalities where Hungarian national communities reside) (200 |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински Шуко утикач типа Ф |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Љубљана |
| листа банака |
| Словенија листа банака |
| Популација |
| 2,007,000 |
| подручје |
| 20,273 KM2 |
| GDP (USD) |
| 46,820,000,000 |
| телефон |
| 825,000 |
| Мобилни телефон |
| 2,246,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 415,581 |
| Број корисника Интернета |
| 1,298,000 |
Словенија увод
| Словенија се налази у југоисточној Европи, северозападном врху Балканског полуострва, између Алпа и Јадранског мора, граничи се са Италијом на западу, Аустријом и Мађарском на северу, Хрватском на истоку и југу и Јадранским морем на југозападу. Обала се простире на 20.273 квадратних километара, дуга је 46,6 километара.Триглав је највиша планина на територији са надморском висином од 2.864 метара.Најпознатије језеро је Бледско језеро. Клима се дели на планинску, континенталну и медитеранску. <бр> <п> Словенија, пуно име Републике Словеније, налази се у јужној и средњој Европи, на северозападном врху Балканског полуострва, између Алпа и Јадранског мора, на северозападу бивше Југославије, и граничи са Хрватском на истоку и југу. Граничи се са Јадранским морем на југозападу, Италијом на западу и Аустријом и Мађарском на северу. Површина је 20.273 квадратних километара. 52% површине покривено је густом шумом. Обала је дуга 46,6 километара. Триглав је највиша планина на територији, са надморском висином од 2.864 метра. Најпознатије језеро је Бледско језеро. Клима се дели на планинску, континенталну и медитеранску. Просечна температура лети је 21 ℃, а зими 0 ℃. <п> Крајем 6. века Словени су мигрирали на подручје данашње Словеније. У 7. веку нове ере, Словенија је припадала феудалном краљевству Само. Њиме је владало франачко краљевство у 8. веку. Од 869. до 874. године нове ере, у Панонској низији је успостављена независна држава Словенија. Од тада је Словенија неколико пута мењала власнике и њоме су владали Хабсбурзи, Турска и Аустроугарска. Крајем 1918. Словенија је заједно са осталим јужнословенским народима формирала српско-хрватско-словеначко краљевство, које је 1929. преименовано у Краљевину Југославију. 1941. године немачки и италијански фашисти напали су Југославију. 1945. године народ свих етничких група у Југославији победио је у антифашистичком рату и прогласио успостављање ФНРЈ (преименована у Социјалистичка федеративна република Југославија 1963.) 29. новембра исте године. Словенија је била једна од република. Словачки парламент је 25. јуна 1991. године донео резолуцију којом је изјавио да ће Социјалистичка Федеративна Република Југославија напустити као независну суверену државу. Придружио се Уједињеним нацијама 22. маја 1992. <п> Државна застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. Састоји се од три паралелна и једнака водоравна правоугаоника, која су од врха до дна бела, плава и црвена. У горњем левом углу заставе насликан је национални амблем. Словенија се 1991. године изјаснила о одвајању од бивше Југославије и постала независна и суверена држава, а 1992. године поменута национална застава је званично усвојена. <п> Словенија има 1.988 милиона становника (децембар 1999). Углавном словеначки (87,9%), мађарски (0,43%), италијански (0,16%) и остали (11,6%). Службени језик је словеначки. Главна религија је католичанство. <п> Словенија је умерено развијена земља са чврстим индустријским и технолошким темељима. Минерални ресурси су сиромашни, углавном укључују живу, угаљ, олово и цинк. Богата шумским и воденим ресурсима, стопа покривености шумом износи 49,7%. У 2000. години вредност индустријске производње чинила је 37,5% БДП-а, а запослено становништво било је 337 000, што је чинило 37,8% целокупне запослене популације. У индустријском сектору доминира црна металургија, производња папира, фармацеутска индустрија, производња намештаја, обућа и прерада хране. Словенија придаје значај развоју туризма. Главна туристичка подручја су јадранско приморје и сјеверни Алпи, а главне туристичке атракције су Природно планинско подручје Триглав, Бледско језеро и Постојнска јама. <бр> <п> <б> Љубљана : Љубљана (Љубљана) је главни град и политичко и културно средиште Републике Словеније. Смештено у горњем току реке Саве на северозападу, у сливу окруженом планинама, густо је магловито. Простире се на површини од 902 квадратна километра и има око 272.000 становника (1995). <п> Римљани су град саградили у првом веку пре нове ере и назвали га „Еморна“. Данашњи назив променио је у 12. веку. Због свог географског положаја у близини границе, у историји су на њега највише утицали Аустрија и Италија. Од 1809. до 1813. био је локални административни центар у Француској. 1821. године Аустрија, Русија, Пруска, Француска, Британија и друге земље одржале су састанак држава чланица „Свете алијансе“. Деветнаести век је био средиште националног покрета у Словенији. Припадао Југославији од 1919. 1895. године био је земљотрес и штета је била велика. Сачуване су само неке важне грађевине, попут рушевина древног римског града у трећем и четвртом веку пре нове ере, базилике Светог Николе у 18. веку, музичке сале саграђене 1702. године и неких 17. века. Барокна архитектура и тако даље. <п> Љубљана је добро развијена у културним предузећима. Постоји позната словеначка Академија уметности и науке, а њене галерије, библиотеке и национални музеји добро су познати у земљи. Универзитет у Љубљани, основан 1595. године, добио је име по револуционару и државнику 20. века Едварду Кадеру. Студенти градског колеџа чине 1/10 градског становништва, па се назива „Универзитетски град“. У граду се налазе и Богословија (1919) и три школе ликовних уметности, Словеначка академија наука и ликовних уметности и Металуршки институт. <бр> |