Швајцарска Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +1 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 46°48'55"N / 8°13'28"E |
| исо кодирање |
| CH / CHE |
| валута |
| Франц (CHF) |
| Језик |
| German (official) 64.9% French (official) 22.6% Italian (official) 8.3% Serbo-Croatian 2.5% Albanian 2.6% Portuguese 3.4% Spanish 2.2% English 4.6% Romansch (official) 0.5% other 5.1% |
| електрична енергија |
 |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Берне |
| листа банака |
| Швајцарска листа банака |
| Популација |
| 7,581,000 |
| подручје |
| 41,290 KM2 |
| GDP (USD) |
| 646,200,000,000 |
| телефон |
| 4,382,000 |
| Мобилни телефон |
| 10,460,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 5,301,000 |
| Број корисника Интернета |
| 6,152,000 |
Швајцарска увод
| Швајцарска се простире на површини од 41.284 квадратних километара, земља је без излаза на море у централној Европи, граничи се са Аустријом и Лихтенштајном на истоку, Италијом на југу, Француском на западу и Немачком на северу. Земља има висок терен, подељен на три природна теренска подручја: планине Јура на северозападу, Алпе на југу и швајцарску висораван у средини. Просечна надморска висина је око 1350 метара и има много језера, укупно 1.484. Земљиште припада северном умереном појасу, на који утиче наизменична океанска и континентална клима, а клима се у великој мери мења. <бр> <п> Швајцарска, пуно име Швајцарске Конфедерације, простире се на површини од 41284 квадратних километара. То је земља без излаза на мору која се налази у централној Европи, са Аустријом и Лихтенштајном на истоку, Италијом на југу, Француском на западу и Немачком на северу. Терен земље је висок и стрм. Подељен је на три природна теренска подручја: планине Јура на северозападу, Алпе на југу и швајцарска висораван у средини, са просечном надморском висином од око 1.350 метара. Главне реке су Рајна и Рона. Језера је много, има их 1484, највеће Женевско језеро (Женевско језеро) заузима површину од око 581 квадратни километар. Земљиште припада северном умереном појасу, на који утиче наизменична океанска и континентална клима, а клима се у великој мери мења. <п> У 3. веку нове ере Алемани (германски народ) су се преселили на исток и север Швајцарске, а Бургунди на запад и успоставили прву бургундску династију. Њиме је владало Свето римско царство у 11. веку. 1648. ослободио се владавине Светог римског царства, прогласио независност и водио политику неутралности, а 1798. Наполеон И је напао Швајцарску и променио је у „Хелведску републику“. 1803. Швајцарска је обновила Конфедерацију. 1815. Бечка конференција потврдила је Швајцарску као трајно неутралну земљу, а 1848. године Швајцарска је формулисала нови устав и успоставила Савезно веће, које је од тада постало јединствена савезна држава. У оба светска рата Швајцарска је остала неутрална. Швајцарска је земља посматрач Уједињених нација од 1948. године. На референдуму одржаном у марту 2002, 54,6% швајцарских гласача и 12 од 23 швајцарска кантона сложили су се да Швајцарска треба да се придружи Уједињеним нацијама. 10. септембра 2002. године, 57. Генерална скупштина Уједињених нација једногласно је усвојила резолуцију којом је Швајцарска Конфедерација званично прихваћена као нова чланица Уједињених нација. <п> Национална застава: Четвртаста је. Застава је црвена, са белим крстом у средини. Постоје различита мишљења о пореклу швајцарског узорка заставе, међу којима су и четири репрезентативна. До 1848. године, Швајцарска је формулисала нови савезни устав, званично предвиђајући да је црвено-бели крст застава застава Швајцарске Конфедерације. Бела симболизује мир, правду и светлост, црвена симболизује победу, срећу и ентузијазам људи; читав низ образаца државне заставе симболизује јединство државе. Ова национална застава измењена је 1889. године, мењајући првобитни црвено-бели крстасти правоугаоник у квадрат, симболизујући дипломатску политику земље у правди и неутралности. <п> Швајцарска има 7,5073 милиона становника, од чега су преко 20% странци. Сва службена језика су четири језика, укључујући немачки, француски, италијански и латински романски језик. Међу становницима, око 63,7% говори немачки, 20,4% француски, 6,5% италијански, 0,5% латински романски и 8,9% осталих језика. Становници који верују у католичанство чинили су 41,8%, протестанти 35,3%, остале религије 11,8%, а неверници 11,1%. <п> Швајцарска је изузетно развијена и модерна земља, чији је бруто национални производ 2006. износио 386,835 милијарди америчких долара, са вредношћу од 51.441 америчких долара по глави становника, што је друго место у свету. <п> Индустрија је главни ослонац швајцарске националне економије, а индустријска производња чини око 50% БДП-а. Главни индустријски сектори у Швајцарској укључују: сатове, машине, хемију, храну и друге секторе. Швајцарска је позната као „Краљевство сатова и сатова“. Више од 400 година откако је Женева производила сатове 1587. године, задржала је водећу позицију у светској индустрији сатова. Последњих година, извоз швајцарских сатова се знатно повећао. Индустрија машина углавном производи текстилне машине и опрему за производњу електричне енергије. Машински алати, прецизни инструменти, бројила, транспортне машине, пољопривредне машине, хемијске машине, прехрамбене машине и машине за штампу су такође веома важни.У последњих неколико година, производња штампача, рачунара, фотоапарата и филмских камера се брзо развија. Производи прехрамбене индустрије углавном су за домаће потребе, али су сир, чоколада, инстант кафа и концентрована храна такође познати у свету. Хемијска индустрија је такође важан стуб швајцарске индустрије. Тренутно фармацеутски производи чине око 2/5 излазне вредности хемијске индустрије, а статус боја, пестицида, балзама и укуса на међународном тржишту такође је веома важан. <п> Вредност пољопривредне производње чини око 4% БДП-а Швајцарске, а пољопривредна запосленост чини око 6,6% укупне запослености у земљи. Швајцарска влада је дуго времена придавала велики значај развоју пољопривредне производње. Дугорочна примена политика субвенционисања пољопривреде, као што су додељивање субвенција, пружање посебних субвенција за планинска подручја и пружање субвенција цена за главне пољопривредне производе; ограничавање и смањење увоза поврћа и воћа; давање бескаматних кредита пољопривредницима; подршка пољопривредној механизацији и специјализацији; јачање Пољопривредно научно истраживање и техничка обука. <п> Швајцарска има добро развијену туристичку индустрију и очекује се њен даљи развој. Швајцарска је светски финансијски центар, а банкарски сектор и индустрија осигурања су највећи сектори.Туристичка индустрија задржала је дугорочно стабилан и снажан замах развоја, пружајући тржиште за развој индустрија повезаних са туризмом. <бр> <п> Берн: Берн на немачком значи "медвед". То је главни град Швајцарске и главни град кантона Берн, смештен на централном западу Швајцарске. Река Ааре дели град на две половине, стари град на западној обали и нови град на источној обали. Седам широких мостова преко реке Ааре повезују стари град и нови град. Берн има благу и влажну климу, зими топло, а лети лети хладно. <п> Берн је познати град са 800 година историје. Било је то војно место када је град основан 1191. године. Постао је слободан град 1218. Независност од Немачке стекла је 1339. године и придружила се Швајцарској Конфедерацији као независни кантон 1353. године. Главни град Швајцарске конфедерације постао је 1848. <п> Стари град Берн и даље задржава нетакнут свој средњовековни архитектонски стил и УНЕСЦО га је уврстио на „Листу светске културне баштине“. У граду су фонтане различитих облика, шеталишта са аркадама и високи торњеви свевидећи и фасцинантни. Трг испред градске куће је најбоље очуван средњовековни трг. Међу многим споменицима у Берну, звоник и катедрала су јединствени. Поред тога, Берн има цркву Ниедергер изграђену 1492. године и зграду савезне владе у ренесансном дворцу саграђену од 1852. до 1857. године. <п> Чувени Универзитет у Берну основан је 1834. године. Национална библиотека, општинска библиотека и универзитетска библиотека у Берну прикупили су велики број драгоцених рукописа и ретких књига. Поред тога, у граду постоје музеји историје, природе, уметности и оружја. Овде се налазе и седишта међународних организација као што су Светска поштанска унија, Међународна унија за телекомуникације, Међународна железничка унија и Међународна унија ауторских права. <п> Берн је познат и као „главни град сатова“. Поред производње сатова, ту су и прерада чоколаде, машине, инструменти, текстилна, хемијска и друге индустрије. Поред тога, као дистрибутивни центар за швајцарске пољопривредне производе и железничко саобраћајно чвориште, постоје железнице које повезују Цирих и Женеву. Љети аеродром Белпмоос, 9,6 километара југоисточно од Берна, има редовне летове за Цирих. <п> Женева: Женева (Женева) се налази на сликовитом језеру Леман. Граничи се са Француском на јужној, источној и западној страни. Од античких времена била је ратиште војних стратега. Са карте, Женева вири са територије Швајцарске. Најуже место у средини је само 4 километра. Земљиште на многим местима дели са Француском. Половина међународног аеродрома Квантланд такође припада Француској. Кроз град пролази тиха река Рона, на ушћу језера у реку, неколико мостова повезује стари град и нови град на северној и јужној страни. Становништво је 200.000. Најнижа температура у јануару је -1 ℃, а највиша у јулу је 26 ℃. Француски језик је уобичајен у Женеви, а енглески је такође веома популаран. <п> Женева је међународни град, неки људи у шали тврде да „Женева не припада Швајцарској“. Главни разлог је тај што постоје концентрисане међународне организације попут седишта Уједињених нација у Женеви и Међународног црвеног крста; ово је место на којем се окупљају туристи из целог света; да би надокнадили недостатак радне снаге, има много људи из медитеранских земаља који долазе да раде овде. Други разлог је тај што је историјски, од Калвинове реформације, Женева постала уточиште за оне који се противе старом систему. Русо је рођен међу Женевама које су биле веома толерантне према иновативним идејама, а Волтер, Бајрон и Лењин такође су дошли у Женеву у потрази за мирним окружењем. Може се рећи да је овај међународни град рођен за више од 500 година. <п> Једноставне и елегантне зграде у старом граду на брдима у оштром су контрасту са модерним зградама у новом граду, што јасно одражава величанствени развој овог средњовековног старог града у савремени међународни град. Уличице поплочане шљунком у старом граду пружају се уско и криво према фронту, као нечујно испружена рука, да вас одведу у век бајки. У сенци зелених стабала треперава европска архитектура је једноставна и свечана. Антикварнице су обешене жутим и зеленим кружним натписима са обе стране улице.Град изграђен на језеру Леман нови је град Женева. Пословни и стамбени простори у центру града су уредни и пространи, са разумним распоредом. Свуда у парку, високим старим дрвећем, тих и леп. Било да се налазите у старом или новом граду, било у предграђу или на туристичком месту, предочит ћете се прелепим градом пуним цвећа и прелепих пејзажа. <п> Женева је такође културно и уметничко средиште, са више од десет музеја и изложбених сала. Најпознатији од њих је Музеј уметности и историје који се налази на јужном крају Старог града. У музеју су изложене културне реликвије, оружје, рукотворине, древне слике и портрети многих историјских личности, као што су хуманиста Роуссеау, вођа верске реформе из 16. века и ренесансни представник Цалвин. Археолошка открића на првом спрату показују развој цивилизације од праисторије до модерних времена, а на другом спрату доминирају слике и друге ликовне уметности и украси. Највреднији комад је олтарска слика Конрада Витза за женевску катедралу 1444. године, под називом „Чудо риболова“. <п> Најпознатија зграда у Женеви је Палаис дес Натионс, која је седиште Уједињених нација у Женеви. Налази се у парку Ариане на десној обали Женевског језера, а простире се на површини од 326.000 квадратних метара. Декорација зграде свуда одражава карактеристике „Ворлдвиде“. Спољашњост улице направљена је од италијанског креча, кречњака реке Роне и планина Јура, унутрашњост је израђена од мермера из Француске, Италије и Шведске, а смеђи теписи од конопље на земљи су са Филипина. Државе чланице донирале су разне украсе и намештај. Најзанимљивије су слике које је описао познати шпански сликар Паусе Мариа Сете који је освојио рат и похвалио мир. Армиларна сфера коју су Сједињене Државе представиле у знак сећања на председника Воодров Вилсона Споменик за освајање универзума поклонио је бивши Совјетски Савез у знак сећања на своја достигнућа на пољу свемирске технологије. Ту су и скулптуре које је Двиннер-Сандс створио у знак сећања на Међународну годину деце и бора, чемпреса и другог финог дрвећа које су донирале државе чланице. <п> Лозана: Лозана (Лозана) се налази у југозападној Швајцарској, на северној обали Женевског језера и јужно од планине Јура, позната је туристичка атракција и лечилиште. Лозана је саграђена у 4. веку и постала је главни град Вауд (Ват) 1803. године. Град је окружен планинама и језерима. Река Фурлонг и Река Лооф пролазе кроз урбано подручје, делећи град на три дела. Град има прелепе пејзаже, а овде су живели многи познати европски писци попут Бајрона, Русоа, Хуга и Дикенса, па је Лозана позната и као „Међународни културни град“. <п> Познате древне грађевине у Лозани укључују готичку католичку катедралу, која је саграђена у 12. веку и позната је као најфинија грађевина у Швајцарској, и кулу католичке палате, која је завршена у 14. веку и делимично претворена у музеј , Протестантско богословско сјемениште, основано 1537, касније је постало центар за проучавање учења француског вјерског реформатора Цалвина, а сада је постало Универзитет у Лозани, свеобухватна институција високог образовања. Поред тога, постоји и хотелска школа Лаусанне, прва хотелска школа на свету основана 1893. године. У предграђу се налазе древне рушевине попут складишта оружја, сахат-кула и висећих мостова у замку Хирон изграђеном почетком 14. века. <п> Лозана се налази у богатом пољопривредном подручју, са развијеном трговином и трговином, а посебно је позната винарска индустрија. Овде се налази седиште Међународног олимпијског комитета и Европског центра за истраживање рака. Овде се одржавају и многе међународне конференције. Након отварања тунела Симплон 1906. године, Лозана је постала обавезан пролаз из Париза у Француској у Милано, Италију, а Женева у Берн. Данас је Лозана постала важно железничко чвориште и ваздушна станица. <бр> |