|
Камерун се простире на површини од око 476.000 квадратних километара, налази се у централној и западној Африци, граничи се са Гвинејским заливом на југозападу, екватором на југу и јужном ивицом пустиње Сахара на северу. Већина подручја на тој територији су висоравни, а равнице заузимају само 12% земље. Годишња количина падавина у западном подножју камерунског вулкана износи 10.000 милиметара, што је једно од најкишнијих подручја на свету. Овде нема само прелепих пејзажа, богатих туристичких ресурса, већ има и много етничких група и шармантних људских пејзажа. Кондензује различите облике терена, климатске типове и културне карактеристике афричког континента. Позната је као „мини Африка“. <бр> <п> Камерун, пуно име Републике Камерун, покрива површину од око 476.000 квадратних километара. Налази се у централној и западној Африци, граничи се са Гвинејским заливом на југозападу, екватором на југу и јужним ободом пустиње Сахара на северу. Граничи се са Нигеријом на северу, Габоном, Конгом (Браззавилле) и Екваторијалном Гвинејом на југу, те Чадом и Централном Африком на западу. У земљи постоји око 200 етничких група и 3 главне религије. Службени језици су француски и енглески. Политички главни град Јаоунде има 1,1 милион становника, а економски главни град Доуала највеће је лучко и комерцијално средиште са више од 2 милиона становника. <п> Већина подручја на тој територији су висоравни, а равнице заузимају само 12% земље. Југозападна обала је равница, дугачка од севера ка југу; југоисточна је ниска висораван Камеруна са великим мочварама и мочварама; северна равница Бенуе Ривер-Чад са просечном надморском висином од 300-500 метара; централна висораван Адамава језгро је Средњоафричке висоравни Део је просечна надморска висина око 1.000 метара; вулканске планине у централном и западном делу Камеруна су вулканска тела са више конуса, углавном на надморској висини од 2.000 метара. Камерунски вулкан у близини мора налази се на 4.070 метара надморске висине и највиши је врх у земљи и западној Африци. Река Сана је највећа река, поред реке Нианг, реке Логон, реке Бенуе и тако даље. Западни обални и јужни региони имају типичну екваторијалну климу прашума, која је врућа и влажна током целе године, а прелази у тропску травнату климу на северу. Годишња количина падавина у западном подножју камерунског вулкана износи 10.000 милиметара, што је једно од најкишнијих подручја на свету. Камерун није само леп и богат туристичким ресурсима, већ има и велики број етничких група и шармантан људски пејзаж. Кондензује различите облике терена, климатске типове и културне карактеристике афричког континента, а познат је и као „мини Африка“. <п> Обала је дуга 360 километара. Западни обални и јужни региони имају екваторијалну климу прашума, а северни део има тропску травнату климу. Просечна годишња температура је 24-28 ℃. <п> Земља је подељена на 10 провинција (Северна провинција, Северна провинција, Адамава провинција, Источна провинција, Централна провинција, Јужна провинција, Обална провинција, Западна провинција, Југозападна провинција, Северозападна провинција), 58 Државе, 268 округа, 54 округа. <п> Од 5. века нове ере на тој територији су формирана нека племенска краљевства и државе племенских савеза. Португалци су напали 1472. године, а у 16. веку су сукцесивно напали Холанђани, Британци, Французи, Немци и други колонисти. 1884. Немачка је присилила краља Доуалу на западној обали Камеруна да потпише „Уговор о заштити“. Регија је постала немачка „држава заштитница“, а 1902. године припојила је читаву територију Камеруна. Током Првог светског рата, британске и француске трупе су засебно окупирале Камерун. Године 1919. Камерун је подељен на два региона, источни регион заузела је Француска, а западни регион Британија. Године 1922. Лига нација предала је Источни Камерун и Западни Камерун Британији и Француској на „мандатну владавину“. Генерална скупштина Уједињених нација је 1946. године одлучила да источни и западни Касас стави под старатељство Британије и Француске. 1. јануара 1960. Источни Камерун (Француска поверилачка зона) прогласио је независност и земља је добила име Република Камерун. Ахијо постаје председник. У фебруару 1961. одржани су референдуми на северу и југу Камерунске поверилачке зоне.Север је 1. јуна спојен са Нигеријом, а југ 1. октобра са Републиком Камерун да би се формирала Савезна Република Камерун. У мају 1972. године укинут је савезни систем и успостављена централизована Уједињена Република Камерун. 1984. године промењена је у Република Камерун. Ахикиао је поднео оставку у новембру 1982. Паул Бииа је успео на месту председника. У јануару 1984. земља је преименована у Република Камерун. Придружио се Комонвелту 1. новембра 1995. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Са лева на десно, састоји се од три паралелна и једнака вертикална правоугаоника, зелени, црвени и жути, са жутом петокраком звездом у средини црвеног дела. Зелена боја симболизује тропске биљке јужне екваторијалне прашуме, а такође симболизује наду људи у срећну будућност; жута симболизује северне травњаке и минералне ресурсе, а такође симболизује сјај сунца који људима доноси срећу; црвена симбол снаге јединства и јединства. Петокрака звезда симболизује јединство земље. <п> Укупан број становника Камеруна је 16,32 милиона (2005.). Постоји више од 200 етничких група, укључујући Фулбе, Бамилек, Екваторијалну Банту, Пигмеје и Северозападну Банту. Сходно томе, у земљи постоји више од 200 етничких језика, од којих ниједан нема писане знакове. Француски и енглески су службени језици. Главни национални језици су Фулани, Иаоунде, Доуала и Бамелек, који сви немају писма. Фулбе и нека западна племена верују у ислам (приближно 20% становништва земље); јужна и приморска подручја верују у католичанство и протестантизам (35%); копнена и удаљена подручја и даље верују у фетишизам (45%). <п> Камерун има изванредан географски положај и природне услове и обилне ресурсе. Будући да рашири две климатске зоне екваторијалне прашуме и тропских травњака, температурни и падавински услови су веома погодни за развој пољопривреде и више је него самодостатан у храни. Стога је Камерун познат као „централноафричка житница“. <п> Шумска површина Камеруна износи више од 22 милиона хектара, што чини око 42% укупне површине земље. Дрво је други по величини девизни производ зараде у Камеруну. Камерун је богат хидрауличким ресурсима, а расположиви хидраулични ресурси чине 3% светских хидрауличких ресурса. Овде има и богатих минералних сировина. Постоји више од 30 врста доказаних подземних налазишта минерала, углавном боксита, рутила, кобалта и никла. Поред тога, ту су злато, дијаманти, мермер, кречњак, сљуда итд. <п> Камерун је благословљен јединственим туристичким ресурсима, укључујући шармантне плаже, густе девичанске шуме и бистра језера и реке. У целој земљи постоји 381 туристичка атракција и 45 заштићених подручја различитих врста.Главна туристичка места укључују природне зоолошке вртове као што су Бенуе, Ваза и Бубаенгида. Последњих година стотине хиљада страних туриста сваке године долази у Камерун. <п> Пољопривреда и сточарство су главни стубови националне економије Камеруна. Индустрија такође има одређене темеље и размере, а њен ниво индустријализације спада у сам врх у субсахарској Африци. Последњих година економија Камеруна је непрекидно расла. 2005. године БДП по глави становника достигао је 952,3 америчких долара. <бр> <п> Јаунде: Главни град Камеруна, Јаунде (Јаунде) налази се у брдовитом подручју јужно од централне висоравни Камеруна, око 200 километара западно од луке Доуала на обали Атлантика. Реке Санага и Нианг кривудају њеним боковима. Иаоунде има дугу историју.То је првобитно било мало село у коме је живело староседелачко племе Евандо. Иаоунде је еволуирао из изговора евандо. Археолози су у оближњој гробници открили серију древне керамике са узорцима секира и зрна језгра палме из 1100. године пре нове ере. Град Јаунде изграђен је 1880. године. 1889. године Немачка је напала Камерун и овде изградила прву војну пошту. 1907. године Немци су овде основали административне институције и град је почео да се обликује. Након што се Камерун осамосталио 1960. године, Иаоунде је одређен за главни град. <п> Палата културе уз помоћ Кине једна је од великих зграда у граду. Палата културе стоји на врху планине Цхинга и позната је као „Цвет пријатељства“. На другом брду у северозападном углу Палате културе налази се нова председничка палата. Две зграде су окренуте једна према другој у даљини и постају познате знаменитости. "Женска пијаца" у граду је кружна петоспратница. Већина продавача овде носи име жена. Простире се на површини од 12.000 квадратних метара. У згради ради 390 продавница, од јутра до мрака. Препуно. Изграђена је на основу хаотичног старог тржишта, место које домаћице морају да посете и важно туристичко место за туристе. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
