|
Чад се простире на површини од 1,284 милиона квадратних километара, налази се у северној централној Африци, на јужном ободу пустиње Сахара, и земља је без излаза на море. На северу се граничи са Либијом, на југу са Централном Африком и Камеруном, на западу с Нигером и Нигеријом, а на истоку са Суданом. Терен је релативно раван, са просечном надморском висином од 300-500 м. Само северна, источна и јужна гранична подручја су висоравни и планине. Северни део припада пустињи или полу пустињи Сахара; источни део је подручје висоравни; централни и западни део је пространа квази равница; северозападни Тибес подиже првобитну просечну надморску висину од 2.000 метара. На северу је тропска пустињска клима, а на југу је тропска степска клима. <бр> <п> Чад, пуно име Републике Чад, има укупну површину од 1.284 милиона квадратних километара. Смештена је у северно-централној Африци, на јужном ободу пустиње Сахара, и нема излаз на море. На северу се граничи са Либијом, на југу са Централном Африком и Камеруном, на западу са Нигером и Нигеријом, а на истоку са Суданом. Терен је релативно раван, са просечном надморском висином од 300-500 м. Само северна, источна и јужна гранична подручја су висоравни и планине. Северни део припада пустињи Сахара или полупустињи, чинећи једну трећину укупне површине државе; источни део је подручје висоравни; централни и западни део су простране квазиравнине; северозападни Тибес подиже првобитну просечну надморску висину од 2.000 метара. Планина Куки је на 3.415 метара надморске висине и највиши је врх у земљи и Централној Африци. Главне реке су река Схали, река Логонг и тако даље. Језеро Чад је највеће слатководно језеро у унутрашњости Централне Африке, а како се ниво воде мења са годишњим добима, његово подручје је између 1 и 25.000 квадратних километара. На северу је тропска пустињска клима, а на југу је тропска степска клима. <п> Укупан број становника Чада износи 10,1 милиона (према процени Лондонске економске четврти 2006. године). Широм земље постоји више од 256 великих и малих племена. Становници на сјеверу, централном и источном дијелу углавном су Бербери, Тубу, Вадаи, Багирми итд. Арапског поријекла, што чини око 45% становништва земље; становници на југу и југозападу углавном су Сара , Маса, Котоцо, Монгданг итд., Чине око 55% становништва земље. Становници на југу користе судански језик Сарах, а на северу користе цхадианизед арапски. Француски и арапски су службени језици. 44% становника верује у ислам, 33% верује у хришћанство, а 23% верује у примитивну религију. <п> Локалне административне јединице у Чаду подељене су на четири нивоа: округ, провинција, град и село. Земља је подељена на 28 провинција, 107 држава, 470 округа и 44 традиционалне територије. Главни град, Н’Дјамена, припада независној административној јединици. <п> Чад има дугу историју, а рана „Сао култура“ била је важан део ризнице афричке културе. 500. године пре нове ере насељено је јужно подручје језера Чад. Нека муслиманска краљевства основана су сукцесивно у 9.-10. Веку нове ере, а Краљевина Ганем-Борну била је главни муслимански султанат. После 16. века, краљевства Багирми и Вадаи изгледале су као да се боре, и од тада постоји метеж од три државе. 1883-1893. Године сва царства су освојили Суданци Бах-Зубаир. Крајем 19. века француски колонисти почињу да нападају и заузимају целу територију 1902. године. Класификована је као провинција француске екваторијалне Африке 1910. године, а проглашена је аутономном републиком у оквиру „Француске заједнице“ 1958. године. Независност је стекла 11. августа 1960. године и основала Републику Чад. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Површина заставе састоји се од три паралелна и једнака вертикална правоугаоника. С лева на десно су плаве, жуте и црвене боје. Плава симболизује плаво небо, наду и живот, а такође представља и југ земље; жута симболизира сунце и север земље; црвена симболизује напредак, јединство и дух посвећености матици. <п> Чад је пољопривредна и сточарска земља и једна од најмање развијених земаља на свету. Главне економске цифре у 2005. години су следеће: БДП по становнику је 5,47 милијарди америчких долара, БДП по глави становника је 601 амерички долар, а стопа економског раста је 5,9%. Чад је нафтна земља у настајању. Истраживање нафте започело је седамдесетих година, а недавно се брзо развило. Прва истражна бушотина избушена је 1974. године, прво откриће нафте је направљено исте године, а производња нафте започела је 2003. године. <п> Главне туристичке атракције у Чаду су Н'Дјамена, Монду, Фада - прелепи мали град оазе са око 5.000 становника, прелеп градски крајолик и чудне стене са историјом дугом више од 5.000 година. , Пећине пуне фрески такође се могу видети свуда. Поред тога, ту је и Фаиа, језеро Чад - његово најатрактивније место је то што је природно станиште животиња. Плутајућа острва у језеру насељавају водене и копнене животиње. У језеру има толико риба. 130 врста. <п> Главни градови <п> Н’Дјамена: Н’Дјамена је главни и највећи град Чада, раније познат као Форт-Лами, 5. септембра 1973. Дан је промењен у данашње име. Број становника је 721 хиљада (процењено 2005. године). Највиша температура је 44 ℃ (април), а најнижа 14 ℃ (децембар). Смештено на североисточној страни ушћа Логонга у Шали на западној граници. Површина од 15 квадратних километара. Становништво је око 510.000. Клима тропског травњака, просечна температура у јануару је 23,9 ℃, а просечна у јулу 27,8 ℃. Просечна годишња количина падавина је 744 мм. Историјски гледано, била је важна трговинска станица за караване на јужном ободу пустиње Сахара. Француска је овде основала војну базу 1900. године и назвала је Форт Лами. Колонијална престоница постала је од 1920. Чад је постао главни град након осамостаљења 1960. Преименован 1973. <п> Н’Дјамена је највећи индустријски центар и транспортно чвориште у земљи. Већина новоизграђених индустријских предузећа у земљи је концентрисана, укључујући велику екстракцију уља, прераду брашна, текстила и меса, као и мала и средња предузећа попут производње шећера, израде ципела и склапања бицикала. Ту је највећа електрана Нџамена у земљи. Магистрални путеви повезују веће градове широм земље и суседне земље попут Нигерије. Највећи терминал за речни транспорт у земљи и једини међународни аеродром. У центру града седиште је владиних канцеларија, са редовним распоредом улица, углавном зграда у европском стилу, стамбених четврти за западњаке и луксузних хотела и вила. Источни округ је културни и образовни округ са Универзитетом у Чаду и разним техничким школама, као и музејима, стадионима и болницама. Северни округ има највећу површину и представља локално насеље и комерцијално подручје. Сјеверозапад је подручје фабрике са великим погонима за клање и хладњаче, складиштима нафте итд. <п> Занимљива чињеница - села становника различитих етничких група у Чаду се мало разликују од севера до југа. Већина северних племена су номадска или полуномадска, а села су мала. У јужним равницама села су много већа од оних на северу, али су зграде врло једноставне. Ношње становника свих етничких група у Чаду су сличне, углавном мушкарци носе широке панталоне и широку одећу, врло дебелих рукава. Уобичајена одећа за жене су завоји и шалови. Они обично носе разне врсте накита. Наушнице, руке и зглобови су најчешћи украси. Жене неких етничких група носе малу рупу на десној ноздрви и носе украсе за нос. Основна храна Чадјанаца укључује производе од белог брашна, кукуруз, сирак, пасуљ и тако даље. Нестабилна храна укључује говедину и овчетину, рибу и разно поврће. <бр> |
Тип д стари британски утикач
Шуко утикач типа Ф