Еритреја Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +3 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 15°10'52"N / 39°47'12"E |
| исо кодирање |
| ER / ERI |
| валута |
| Накфа (ERN) |
| Језик |
| Tigrinya (official) Arabic (official) English (official) Tigre Kunama Afar other Cushitic languages |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Асмара |
| листа банака |
| Еритреја листа банака |
| Популација |
| 5,792,984 |
| подручје |
| 121,320 KM2 |
| GDP (USD) |
| 3,438,000,000 |
| телефон |
| 60,000 |
| Мобилни телефон |
| 305,300 |
| Број Интернет домаћина |
| 701 |
| Број корисника Интернета |
| 200,000 |
Еритреја увод
| Еритреја се налази на североистоку Африке, Етиопија на југу, Судан на западу, Џибути на југоистоку и Црвено море на истоку. Простире се на површини од 124.300 квадратних километара (укључујући острва Дакхлак). Има обалу од 1.200 километара и преко мора је окренута према Саудијској Арабији и Јемену. Стратешки положај мореуза Манде, грла морских пролаза на три континента Европе, Азије и Африке, веома је важан. Еритреја је пољопривредна земља, са 80% становништва које се бави пољопривредом и сточарством. <бр> <п> Еритреја, пуно име Еритреје, налази се на североистоку Африке, са Етиопијом на северу, Суданом на западу, Џибутијем на југоистоку и Црвеним морем на истоку. Простире се на површини од 124.320 квадратних километара (укључујући острва Дакхлак) и има дугу обалу. Преко мора је удаљен 1.200 километара од Саудијске Арабије и Јемена, а Мандеов пролаз, грло три континента Европе, Азије и Африке, има веома важан стратешки положај. <п> Еритреја је некада била политичко, економско и културно средиште царства Аксум и њоме је дуго владало Етиопија. 1869. године Италијани су почели да заузимају територију Еритреје и прогласили је колонијом 1882. године. 1890. године било је замишљено да се окупирана подручја обједине у јединствену колонију, названу „Еритреја“, одакле потиче име Еритреје. Италија се повукла 1941. године, а Еквадор је окупирала Британија и постала старатељство. 1950. године Еритреја је формирала федерацију са Етиопијом као аутономном јединицом.Две стране су основале федерацију 1952. године, а британске снаге су се повукле те године. 1962. године Еритреја је постала провинција Етиопија. 23. и 25. априла 1993. године, Еквадор је одржао референдум о независности Еквадора, а 99,8% гласача било је за независност. Етиопска прелазна влада прихвата резултат референдума и признаје независност Еквадора. Еквадор је званично прогласио независност 24. маја 1993. и одржао прославу оснивања. <п> Национална застава: Правоугаона је. Површина заставе је састављена од три троугла, а црвени једнакокраки троугао у близини бандере. У црвеном делу је кружни узорак састављен од три жуте маслинове гранчице. Црвена симболизира борбу за независност и ослобођење, зелена симболизира пољопривреду и сточарство, плава симболизује богате морске ресурсе и богатство земље, жута минералне сировине, а маслинова гранчица мир. <п> Еритреја има укупно 4,56 милиона становника (процењено у 2006. години), а постоји 9 етничких група: Тигриња, Тиграј, Хидалаибе, Бирен, Кунама, Нала, Сахо, Афар, Рашаида. Међу њима већину чине племена Тигриња и Тиграј, а племе Афар је углавном на југоистоку и има већи утицај. Свака етничка група користи свој језик, главни језици су тигриња и тиграј. Општи енглески и арапски. Религијским уверењима доминирају хришћанство и ислам, са половином следбеника, а неколицина верује у католичанство и традиционални фетишизам. <п> Еритреја је пољопривредна земља, 80% становништва земље бави се пољопривредом и сточарством. Пољопривредни производи чине 70% прихода од извоза. Сточарство заузима значајан удео у националној економији. Богат је и природним ресурсима попут нафте, бакра, злата, гвожђа, соли и природног гаса. Главни индустријски сектори укључују прераду нафте, текстил, прераду хране, производњу коже, стаклену посуду и производњу обуће. Еквадорска обала дуга је 1.200 километара, а поморска индустрија је релативно развијена. Лука Массава, једина дубокоморска лука на Црвеном мору, и вештачка лука Ассаб, имају велику проточност. <бр> |