Португал државни позивни број +351

Како бирати Португал

00

351

--

-----

IDDдржавни позивни број Позивни број градаброј телефона

Португал Основне информације

Локално време Твоје време


Локална временска зона Разлика у временској зони
UTC/GMT 0 сат

географска ширина / географска дужина
39°33'28"N / 7°50'41"W
исо кодирање
PT / PRT
валута
евро (EUR)
Језик
Portuguese (official)
Mirandese (official
but locally used)
електрична енергија
Тип ц Европски 2-пински Тип ц Европски 2-пински
Шуко утикач типа Ф Шуко утикач типа Ф
национална застава
Португалнационална застава
главни град
Лисабон
листа банака
Португал листа банака
Популација
10,676,000
подручје
92,391 KM2
GDP (USD)
219,300,000,000
телефон
4,558,000
Мобилни телефон
12,312,000
Број Интернет домаћина
3,748,000
Број корисника Интернета
5,168,000

Португал увод

Португал се простире на површини од 91.900 квадратних километара. Смештен је на југозападу Пиринејског полуострва у Европи. На истоку и северу се налази уз Шпанију, а на југозападу се граничи са Атлантским океаном. Обала је дугачка више од 800 километара. Терен је висок на северу, а низак на југу, углавном планине и брда. Висораван Месета је на северу, просечна надморска висина централне планине је 800-1000 метара, Естрела је 1991 метра надморске висине, а југ и запад су брда и приобалне равнице, а главна река Постоје реке Тејо, Доуро и Монтегу. На северу се налази поморска умерена шумска клима широког листа, а на југу субтропска медитеранска клима. <бр> <п> Португал, пуно име Републике Португалије, простире се на површини од 91.900 квадратних километара (децембар 2005.). Смештено у југозападном делу Иберијског полуострва у Европи. Граничи се са Шпанијом на истоку и северу, и Атлантским океаном на југозападу. Обала је дугачка више од 800 километара. Терен је висок на северу, а низак на југу, углавном планине и брда. Северни део је висораван Месета; централно планинско подручје има просечну надморску висину од 800-1000 метара, а врх Естрела је 1991 метра надморске висине; јужни и западни су брда и обалске равнице. Главне реке су Тејо, Доуро (322 километара кроз територију) и Монтего. На северу се налази поморска умерена шумска клима широког листа, а на југу субтропска медитеранска клима. Просечна температура је 7-11 ℃ у јануару и 20-26 ℃ у јулу. Просечна годишња количина падавина је 500-1000 мм. <п> Земља је подељена на 18 административних региона, и то: Лисабон, Порто, Коимбра, Вианадо Цастро, Брага, Вилларил, Браганца, Гуарана Ерда, Леириа, Авеиро, Висеу, Сантарем, Евора, Фаро, Цастелло Бланцо, Порталегре, Беја, Ситубал. Постоје и две аутономне регије, Мадеира и Азори. <п> Португал је једна од древних европских земаља. Дуго под влашћу Римљана, Немаца и Мавара. Независно краљевство постало је 1143. У 15. и 16. веку почела је да се шири у иностранство и сукцесивно успоставља велики број колонија у Африци, Азији и Америци, постајући поморска сила. Шпанија га је припојила 1580. године, а 1640. године ослободила га је шпанска власт. 1703. постаје британски поданик. 1820. португалски устависти покренули су револуцију за протеривање британских трупа. Прва република је основана 1891. године. Друга република је основана октобра 1910. Учествовао у савезницима током Првог светског рата. У мају 1926. године свргнута је Друга Република и успостављена војна влада. 1932. Салазар је постао премијер и успоставио фашистичку диктатуру у Португалу. У априлу 1974. године, „Покрет оружаних снага“ састављен од групе официра средњег и нижег нивоа срушио је ултрадесничарски режим који је владао Португалијом више од 40 година и започео процес демократизације. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Површина заставе састоји се од два дела: левог, зеленог и десног, црвеног. Зелени део је вертикални правоугаоник, црвени део је близу квадрата, а његова површина је један и по пута већа од зеленог дела. Национални амблем Португалије насликан је усред црвених и зелених линија. Црвена боја изражава прославу успостављања Друге републике 1910. године, а зелена одаје почаст принцу Хенрију, познатом као „Навигатор“. <п> Португал има више од 10,3 милиона становника (2005.). Више од 99% њих су Португалци, а остало су Шпанци. Службени језик је португалски. Више од 97% становника верује у католичанство. <п> Португал је релативно развијена земља са бруто националним производом од 176,629 милијарди америчких долара у 2006. години, са вредношћу по глави становника од 16647 америчких долара. Португал је богат минералним ресурсима, углавном волфрамом, бакром, пиритом, уранијумом, хематитом, магнетитом и мермером, а резерве волфрама заузимају прво место у западној Европи. Главни индустријски сектори укључују текстил, одећу, храну, папир, плуту, електронску опрему, керамику и производњу вина. Португалска услужна индустрија брзо се развијала, а удео њене излазне вредности у националној економији и удео индустрије у укупном запосленом становништву приближио се нивоу развијених земаља у Европи. Шумско подручје износи 3,6 милиона хектара, што чини 1/3 површине земље.Њена производња меког дрвета чини више од половине укупне светске производње, а извоз је на првом месту у свету, па се тако назива „Краљевина плута“. Португал је једна од главних земаља произвођача вина на свету, а Порто на северу је познато виноградарско подручје. Португалски сос од парадајза познат је у Европи и највећи је добављач на европском тржишту. Португалска морска риболовна индустрија је релативно развијена, углавном сардине, туна и бакалар. <п> Португал је леп и живописан, са древним зградама попут замкова, палата и музеја свуда. На западној и јужној страни има више од 800 километара обале, а постоји и много лепих пешчаних плажа. Већина има медитеранску климу. Туризам је важан извор девизних прихода Португалије и важно средство за надокнађивање дефицита у спољној трговини. Главне туристичке атракције су Лисабон, Фаро, Порто, Мадеира итд. Сваке године прима више страних туриста од свог становништва. Годишњи приход од туризма у 2005. години Преко 6 милијарди евра постало је важан извор девизног прихода. <бр> <п> <б> Лисабон : Лисабон је главни град Републике Португалије и највећи град луке у Португалији, смештен на најзападнијој тачки европског континента. Простире се на површини од 82 квадратна километра. Број становника је 535.000 (1999). Планина Синтра је северно од Лисабона. Река Тејо, највећа река у Португалу, улива се у Атлантски океан кроз јужни део града. Захваћен топлом атлантском струјом, Лисабон има добру климу, а зими се не смрзава, а лети не лети. Просечна температура у јануару и фебруару је 8 ℃, а у јулу и августу 26 26. Већи део године је сунчано, топло и пријатно. <п> Лисабон је имао људска насеља у праисторији. 1147. године први португалски краљ Алфонсо И заузео је Лисабон. Године 1245. Лисабон је постао главни град и трговачко средиште Краљевине Португалије. <п> Лисабонски радови на уређењу терена врло су добри. У граду постоји 250 паркова и башта, са површином од 1.400 хектара травњака и зелених површина. Са обе стране пута налазе се дрвеће попут бора, палме, бодхија, лимуна, маслине и смокве. Град је увек зелен током целе године, са цвећем у пуном цвету, баш попут велике шармантне и мирисне баште. Лисабон је окружен планинама и рекама, а цео град је распоређен на 6 малих брда.Из даљине се куће црвених плочица различитих нијанси и нијанси зелених стабала допуњују, а крајолик је веома леп. <п> У Лисабону има много споменика и споменика. Кула Белем, смештена на обали Атлантског океана, саграђена је почетком 16. века.Кад је плима велика, чини се да плута по води и крајолик је прелеп. Манастир Јеронимос испред куле је типична архитектура у маниловском стилу популарна почетком 16. века, величанствена је и лепо исклесана. У дворишту се налази гробље познатих држављана, где су овде сахрањени португалски морепловац Да Гама и познати песник Цамо Анз. <п> Лисабон је национално транспортно чвориште и највећа лука у Португалу. Подручје луке протеже се на 14 километара и овде се утовара и истовари 60% робе из увоза и извоза. У саобраћају у Лисабону доминирају аутомобили и метрои. Подземна железница пуштена је у употребу 1959. године, са 20 станица и годишњим бројем путника од 132 милиона путника. Поред тога, по брдима града саобраћају жичаре и камиони за подизање. <п> Лисабонска туристичка индустрија одиграла је важну улогу у промовисању развоја главног града у модеран град. Прекрасна плажа за купање на западној обали Атлантика у Лисабону познато је туристичко подручје у Португалу, које сваке године привуче више од милион туриста из целог света. Лисабон је постао највећи туристички град у Португалу. <бр>

Сви језици