|
Таџикистан покрива површину од 143.100 квадратних километара и земља је без излаза на мору која се налази на југоистоку Централне Азије. Граничи се са Узбекистаном и Киргистаном на западу и Киргистаном, кинеским Синђангом на истоку и Авганистаном на југу. Налази се у планинском подручју, од чега су 90% планинска подручја и висоравни, а око половине њих је изнад 3000 метара надморске висине. Позната је као „планинска земља“. Северни планински ланац припада планинском систему Тиансхан, централни део припада планинском систему Гисар-Алтаи, југоисточни део је завејани Памирс, северни део је западни руб Ферганског басена, а југозападни је долина Вахсх, долина Гисар и долина гејзира. Ака Валлеи и тако даље. <бр> <п> Таџикистан, пуно име Републике Таџикистан, покрива површину од 143.100 квадратних километара и земља је без излаза на мору која се налази на југоистоку Централне Азије. Граничи се са Узбекистаном и Киргистаном на западу и Киргистаном на западу, кинеским Синђангом на истоку и Авганистаном на југу. Смештено је у планинском подручју, од чега су 90% планинска подручја и висоравни, а око половине њих је изнад 3000 метара надморске висине. Позната је као „планинска земља“. Северни планински ланац припада планинском систему Тиансхан, централни део припада планинском систему Гисар-Алтаи, југоисток је завејани Памирс, а највиши је комунистички врх са надморском висином од 7495 метара. На северу је западни руб Ферганског басена, а на југозападу су долина Вахсх, долина Гисар и долина Пенцхи. Већина река припада сланкастом воденом систему, углавном укључујући Сир, Аму Дариа, Зелафсхан, Вакхсх и Ферниган. Извори воде су знатни. Језера су углавном дистрибуирана на Памиру. Кара језеро је највеће слано језеро са надморском висином од 3965 метара. Читаво подручје има типичну континенталну климу.Континентална клима у високо планинским пределима расте са порастом надморске висине, а температурна разлика између севера и југа је велика. Читава територија има типичну континенталну климу, са просечном температуром од -2 ℃ ～ 2 ℃ у јануару и просечном температуром од 23 ～ ～ 30 ℃ у јулу. Годишња количина падавина је 150-250 мм. Западни део Памира покривен је снегом током целе године, формирајући огромне глечере. На територији постоји много врста животиња и биљака, а само више од 5.000 врста биљака. <п> Земља је подељена на три државе, један округ и једну општину која је директно под централном владом: држава Горно-Бадакхсхан, држава Согхд (бивша држава Ленинабад), држава Хатлон и централна влада Округ и град Душанбе. <п> У 9. до 10. веку нове ере Таџикистанска нација је у основи формирана и била је древна држава у Централној Азији. У 9. веку Таџици су основали прву огромну и моћну династију Саманида са Бухаром као главним градом у историји.Национална култура и обичаји Таџика били су у овом вековном историјском периоду. облик. Придружио се краљевствима Гхазнавид и Кхарзм од 10. до 13. века. Освојили су га монголски Татари у 13. веку. Придружио се Бухарском канатству од 16. века. 1868. делови Фергане и Самарканда на северу спојени су у Русију, а Бухара Кхан на југу била је руска вазална држава. Таџикистанска совјетска социјалистичка република основана је 16. октобра 1929. године, а придружила се Совјетском Савезу 5. децембра исте године. Врховни совет Таџикистана је 24. августа 1990. године усвојио Декларацију о суверенитету Републике. Крајем августа 1991. године преименована је у Република Таџикистан. 9. септембра исте године Република Таџикистан је прогласила независност. Овај дан је потврђен као Дан независности Републике и придружио се ЗНД 21. децембра. <п> Национална застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине око 2: 1. Од врха до дна састоји се од три паралелна хоризонтална правоугаоника црвене, беле и зелене боје.У средини белог дела налази се круна и седам равномерно распоређених петокраких звезда. Црвена симболизује победу земље, зелена симболизира просперитет и наду, а бела представља верско уверење; круна и пентаграм симболизују независност и суверенитет земље. Таџикистан је постао република бившег Совјетског Савеза 1929. године. Од 1953. године усвојио је црвену заставу са жутом звездом петокраком, српом и чекићем у горњем делу и белим и зеленим хоризонталним пругама у доњем делу. Независност је проглашена 9. септембра 1991. године и усвојена је тренутна национална застава. <п> Становништво Таџикистана је 6.919.600 (децембар 2005.). Главне етничке групе су Таџикистански (70,5%), Узбекистански (26,5%), Руски (0,32%), поред Татарских, Киргишких, Украјинских, Туркменских, Казахстанских, Белоруских, Јерменских и других етничких група. Већина становника вјерује у ислам, већина су сунити, а подручје Памир припада шиитском племену Исмаили. Национални језик је таџички (индоевропска иранска језичка породица, слична перзијском), а руски језик међуетничке комуникације. <п> Природни ресурси су углавном обојени метали (олово, цинк, волфрам, антимон, жива итд.), ретки метали, угаљ, камена сол, поред нафте, природног гаса, обилне руде уранијума и разних грађевинских материјала . Резерве уранијума заузимају прво место у Заједници независних држава, а рудници олова и цинка на првом месту у Централној Азији. Индустрија је углавном концентрисана у Душанбеу и Ленинабаду, углавном рударство, лака индустрија и прехрамбена индустрија. Електроенергетика је постигла велика достигнућа, а резерве енергетских ресурса по глави становника сврстане су у сам врх света. У лакој индустрији доминирају прерада памука, намотавање свиле и израда покривача од текстила.Народне радиности су изврсне и јединствене форме. Прехрамбена индустрија је углавном вађење уља, вађење масти, производња вина и прерада воћа и поврћа. Пољопривреда је водећи сектор привреде, а воћњак, узгајивачница и узгој грожђа су важнији. Сточарска индустрија се углавном бави испашом, узгајањем оваца, говеда и коња. Индустрија садње памука игра важну улогу у пољопривреди, а посебно је позната по производњи висококвалитетног памука од финих влакана. <бр> <п> Душанбе: Душанбе (Душанбе, Душанбе) је главни град Таџикистана. Налази се на 38,5 степени северне географске ширине и 68,8 степени источне географске дужине, између река Варзоб и Кафирниган Слив Гисар, 750-930 метара надморске висине, простире се на површини од 125 квадратних километара. Највиша температура лети може достићи 40 ℃, а најнижа температура зими -20 ℃. Становништво је 562 000. Становници су углавном Руси и Таџици. Остале етничке групе укључују Татаре и Украјинце. <п> Душанбе је нови град који су основала три удаљена села, укључујући Кјушамбе након Октобарске револуције. Од 1925. године назива се градом. Пре 1925. звао се Кисхрак (што значи село). Од 1925. до 1929. звао се Душанбе, што је првобитно преведено као Јоусхамбе, што значи понедјељак. Од 1929. до 1961. године звао се Сталинабад, што значи „град Стаљина“. 1929. године постао је главни град Таџикистанске Совјетске Социјалистичке Републике (републике бившег Совјетског Савеза). После 1961. године преименовано је у Душанбе. У септембру 1991. године постао је главни град Републике Таџикистан која је прогласила своју независност. <п> Душанбе је национални политички, индустријски, научни и културни образовни центар. Улице у граду имају правоугаони распоред мрежа, а већина зграда су бунгалови за спречавање земљотреса. Административне, културне, образовне и научноистраживачке институције налазе се у центру града, а јужни и западни део града су нова индустријска и стамбена подручја. Научно-истраживачке институције углавном укључују Републичку академију наука и Таџикистански институт за пољопривредне науке. Институције високог образовања укључују Таџички национални универзитет, Национални медицински универзитет, Универзитет Таослав, Пољопривредни универзитет итд. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
Тип Ⅰ аустралијски утикач