|
Велика Британија има укупну површину од 243.600 квадратних километара. Острвска је држава у западној Европи. Састоји се од Велике Британије, североисточног дела Ирске и неких малих острва. Окренута је ка европском копну преко Северног мора, Доверског мореуза и Ла Манцхе-а. Његово копно се граничи са Републиком Ирском, са укупном обалом од 11.450 километара. Британија има поморску умјерену широку шумску климу, благу и влажну током цијеле године. Цела територија подељена је на четири дела: равнице југоисточне Енглеске, планине Средњег запада, планине Шкотске, висоравни Северне Ирске и планине. <бр> <п> Уједињено Краљевство, пуно име је Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Простире се на површини од 243.600 квадратних километара (укључујући воде у унутрашњости), укључујући 134.400 квадратних километара у Енглеској, 78.800 квадратних километара у Шкотској, 20.800 квадратних километара у Велсу и 13.600 квадратних километара у Северној Ирској. Уједињено Краљевство је острвска држава смештена у западном делу Европе, коју чине Велика Британија (укључујући Енглеску, Шкотску, Велс), североисточни део острва Ирска и нека мала острва. Суочен је са европским континентом преко Северног мора, Доверским мореузом и Ламаншом. Његово копно се граничи са Републиком Ирском. Обална линија има укупну дужину од 11.450 километара. Цела територија подељена је на четири дела: равнице југоисточне Енглеске, планине Средњег запада, планине Шкотске, висоравни Северне Ирске и планине. Припада поморској умјереној широколисној шумској клими са благом и влажном током цијеле године. Обично највиша температура не прелази 32 ℃, најнижа температура није нижа од -10 ℃, просечна температура је 4 ～ 7 ℃ у јануару и 13 ～ 17 ℃ у јулу. Кишно и магловито, нарочито у јесен и зими. <п> Уједињено Краљевство је подељено на четири дела: Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска. Енглеска је подељена на 43 округа, Шкотска има 29 округа и 3 посебне јурисдикције, Северна Ирска има 26 округа, а Велс има 22 округа. Поред тога, Велика Британија има 12 територија. <п> Б.Ц. Медитерански Ибери, Пикници и Келти су у Британију долазили сукцесивно. Југоисточним делом Велике Британије владало је Римско царство у 1-5 веку. Након повлачења Римљана, Англо, Саксонци и Јуте у северној Европи напали су и населили се један за другим. Феудални систем почео је да се обликује у 7. веку, а многе мале државе су се стопиле у седам краљевина, борећи се за хегемонију 200 година, у историји познату као „англосаксонска ера“. 829. године Егерберт, краљ Вессекса, ујединио је Енглеску. Напади Данаца крајем 8. века били су део данског гусарског царства од 1016. до 1042. године. После кратког периода владавине британског краља, војвода од Нормандије прешао је море да би 1066. освојио Енглеску. Године 1215. краљ Јован је био приморан да потпише Магна Царта, а краљевство је сузбијено. Од 1338. до 1453. године Британија и Француска су водиле „Стогодишњи рат". Британија је прво победила, а затим изгубила. Поразио шпанску „Непобедиву флоту“ 1588. и успоставио поморску хегемонију. <п> 1640. Британија је избила прву буржоаску револуцију на свету и постала претеча буржоаске револуције. 19. маја 1649. године објављена је република. Династија је обновљена 1660. године и „Сјајна револуција“ догодила се 1668. године успостављањем уставне монархије. Енглеска се спојила са Шкотском 1707, а затим се спојила са Ирском 1801. Од друге половине 18. века до прве половине 19. века постала је прва држава на свету која је завршила индустријску револуцију. 19. век био је процват Британског царства. Године 1914. колонија коју је заузимала била је 111 пута већа од оне на копну. Била је прва колонијална сила и за коју се тврдило да је „царство које сунце никада не залази“. Почео је да пропада након Првог светског рата. Британија је 1920. године успоставила Северну Ирску и дозволила јужној Ирској да се отцепи од своје власти од 1921. до 1922. године и формира независну земљу. Вестминстерски закон је проглашен 1931. године и био је присиљен да призна своју власт као независну у унутрашњим и спољним пословима, а колонијални систем Британског царства је од тада пољуљан. Током Другог светског рата економска моћ је била знатно ослабљена и политички статус је опао. Узастопном неовисношћу Индије и Пакистана 1947. године, британски колонијални систем се срушио 1960-их. <п> Национална застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. То је застава „Рице“ која се састоји од тамноплаве позадине и црвено-беле „Рице“. Црвени крст са белим обрубом у застави представља свеца заштитника Енглеског, бели крст представља свеца заштитника Шкотске Ендруа, а црвени крст заштитника Ирске Патрика. Ова застава је произведена 1801. године. Сачињавали су је оригинална застава енглеског белог мљевеног црвеног позитива десет, застава плавог шкотског белог крста Шкотске и застава белог црвеног крста Ирске. <п> УК има око 60,2 милиона становника (јуни 2005.), од чега је 50,4 милиона у Енглеској, 5,1 милион у Шкотској, 3 милиона у Велсу и 1,7 милиона у Северној Ирској. И службена и лингуа франца су енглески. Велшки се говори и у северном Велсу, а галски се и даље говори у северозападном горју Шкотске и деловима Северне Ирске. Становници углавном верују у протестантско хришћанство, углавном подељено на Цркву Енглеске (познату и као Англиканска црква, чији чланови чине око 60% одраслих Британаца) и Шкотску цркву (познату и као Презбитеријанска црква, са 660.000 пунолетних чланова). Постоје и веће верске заједнице попут Католичке цркве и будизма, хиндуизма, јудаизма и ислама. <п> Британија је једна од светских економских сила, а њен бруто домаћи производ сврстава се у водеће редове западних земаља. Бруто национални производ у 2006. години износио је 2341,371 милијарде америчких долара, а пер цапита је достигао 38,636 америчких долара. Последњих деценија удео британске прерађивачке индустрије у националној економији је опао; удео услужних индустрија и енергетике наставља да расте, од којих су се трговина, финансије и осигурање брзо развијале. Приватна предузећа су главни ослонац британске економије, чинећи више од 60% БДП-а. Услужна индустрија један је од стандарда за мерење степена развијености модерне државе.У услужној индустрији у Великој Британији учествује 77,5% укупне запослености, а вредност производње чини више од 63% њеног БДП-а. Уједињено Краљевство је земља са најбогатијим енергетским ресурсима у Европској унији, а такође је и главни светски произвођач нафте и природног гаса, а индустрија рударства угља је у потпуности приватизована. Главне индустрије су: рударство, металургија, машине, електронска опрема, аутомобили, храна, пића, дуван, текстил, производња папира, штампа, издаваштво, грађевинарство итд. Поред тога, ваздухопловна, електроничка и хемијска индустрија у Великој Британији су релативно напредне, а технологије у настајању попут подморског истраживања нафте, информационог инжењеринга, сателитских комуникација и микроелектронике значајно су се развиле последњих година. Главна пољопривреда, сточарство и рибарство су сточарство, индустрија житарица, хортикултура и рибарство. Услужна индустрија укључује финансије и осигурање, малопродају, туризам и пословне услуге (пружање правних и консултантских услуга, итд.) И брзо се развијала последњих година. Туризам је један од најважнијих економских сектора у Великој Британији. Годишња вредност производње износи више од 70 милијарди фунти, а приходи од туризма чине око 5% светског прихода од туризма. За разлику од земаља које се фокусирају на сценски туризам, британска краљевска култура и музејска култура највеће су атракције туристичке индустрије. Главна туристичка места су Лондон, Единбург, Цардифф, Бригхтон, Греенвицх, Окфорд, Цамбридге итд. <бр> <п> Лондон: Лондон, главни град Уједињеног Краљевства (Лондон), налази се на равницама југоисточне Енглеске, преко Темзе и 88 километара од ушћа у Темзу. Већ пре 3000 година, подручје Лондона је било место где су живели Британци. 54. године пре нове ере Римско царство напало је Велику Британију, а 43. године пре нове ере било је главна војна станица Римљана и изградило први дрвени мост преко Темзе. После 16. века, успоном британског капитализма, размере Лондона су се брзо шириле. 1500. године становништво Лондона је било само 50 000. Од тада је наставило да расте. До 2001, становништво Лондона достигло је 7,188 милиона. <п> Лондон је политичко средиште државе. Седиште је британске краљевске породице, владе, парламента и седиште различитих политичких партија. Вестминстерска палата је место за горњи и доњи дом британског парламента, па се назива и Парламентарна сала. Вестминстерска опатија, јужно од Трга парламента, била је место крунисања енглеског краља или краљице и одржавања венчања чланова краљевске породице након што је завршена 1065. године. Постоји више од 20 гробља британских краљева, познатих политичара, војних стратега и научника, писаца и уметника попут Њутна, Дарвина, Дикенса, Хардија итд. <п> Буцкингхамска палата је Британска краљевска палата. Налази се у централном делу западног Лондона. Повезана је са парком Светог Џејмса на истоку и Хајд парком на западу. То је место где чланови и чланови британске краљевске породице живе и раде, а такође је и место за главне британске државне послове. Вхитехалл је седиште британске владе. Овде се налазе кабинет премијера, Привидни савет, Министарство унутрашњих послова, Министарство спољних послова, Министарство финансија и Министарство одбране. Језгро Вајтхола је премијерско двориште у улици Довнинг Стреет број 10, која је званична резиденција британских премијера. Лондон није само политичко средиште Уједињеног Краљевства, већ и седиште многих међународних организација, укључујући Међународну поморску организацију, Међународну задружну унију, Међународни ПЕН, Међународну женску лигу, Социјалистичку интернационалу и Амнести Интернатионал. <п> Лондон је светски културни град. Британски музеј изграђен је у 18. веку и највећи је музеј на свету, у њему се налазе многе древне реликвије из Британије и других земаља света. Поред Британског музеја, Лондон има и културне садржаје попут чувеног Научног музеја и Националне галерије. Универзитет у Лондону, Краљевска школа за плес, Краљевски музички колеџ, Краљевски колеџ уметности и Империал Цоллеге познати су универзитети у Великој Британији. Универзитет у Лондону основан је 1836. године и сада има више од 60 колеџа. Универзитет у Лондону познат је по медицинским наукама, а овде је дипломирао сваки трећи лекар у Великој Британији. <п> Лондон је светски познати туристички град са многим светски познатим културним реликвијама. На Товер Хиллу у југоисточном углу Лондонског града налази се Товер оф Лондон, који је некада коришћен као војна тврђава, краљевска палата, затвор, архива, а сада је изложбено место за круне и оружје. Смештена на западној обали Темзе, Вестминстерска палата саграђена је 750. године нове ере и простире се на површини од 8 хектара, највећа је готичка зграда на свету. Хиде Парк је једно од лондонских живописних места.Налази се на западу града Лондона и простире се на површини од 636 хектара.То је највећи парк у граду. У парку се налази чувени „Кутак за говорнике“ познат и као „Форум слободе“. Сваког радног дана људи долазе овде да разговарају готово цео дан. <п> Манцхестер: То је средиште британске текстилне индустрије памука, важно саобраћајно чвориште и трговачко, финансијско и културно средиште. Смештен у центру метрополе на северозападу Енглеске. Већи Манчестер укључује Салфорд, Стоцкпорт, Олдхам, Роцхдале, Бури, Болтон, Виган и Валлингтон, простирући се на површини од 1.287 квадратних километара. <п> Манцхестер је познат по својој спортској репутацији, посебно по томе што има познате фудбалске клубове. Када је Манцхестер у питању, људи природно мисле на фудбал. Манчестер не само да има познате фудбалске клубове, већ је и родно место индустријске револуције и један од најживљих и најдинамичнијих градова у Великој Британији. Такође се трансформише из индустријског града заснован на производњи у просперитетну, модерну и живахну међународну метрополу. У граду постоји много музеја и галерија, који показују дубоку културну акумулацију и дугу историју града. Ноћни живот Манчестера нема премца у Великој Британији. Бројни су барови, пабови и места за забаву разбацани по целом граду. Посетиоци Манчестера неће пропустити прилику да виде његов ноћни живот. <п> Глазгов: Глазгов (Глазгов) је трећи град по величини у Великој Британији и највећи индустријски и трговачки град и лука у Шкотској. Смештено у низинама централне Шкотске, преко реке Клајд, 32 километра западно од ушћа реке. 550. године не, Гласгов је основао бискупију и шкотски краљ га је у 12. веку закупио као тржиште. Краљевска општина постала је 1450. Након спајања Шкотске и Енглеске 1603. године, промовисао је економски развој и постао важна спољнотрговинска лука. Након почетка индустријске револуције, развијала се брже.Популација се попела са 77.000 у 1801. на 762.000 у 1901., заузевши друго место у земљи и постала један од највећих индустријских центара бродоградње на свету. <п> Након Другог светског рата успостављене су индустрије попут електронике, радара и прераде нафте. Од почетка 20. века, економски развој је био успорен и становништво се није повећавало, али индустрија и трговина и даље заузимају важан положај у Кини. Главни индустријски сектори укључују бродоградњу, производњу машина, електричну опрему, прецизне инструменте итд. Бродограђевна индустрија заузима прво место у земљи са десетинама бродоградилишта. Глазгов је једно од најважнијих чворишта у Великој Британији. Такође је главно културно средиште Шкотске. Чувени Универзитет у Глазгову основан је 1451. године, а постоје многе високошколске установе попут Универзитета Стратхцлиде, Шкотске пословне школе, Краљевског шкотског конзерваторијума за музику и Пољопривредног колеџа западне Шкотске. У уметничкој галерији и музеју у парку Келвингрове смештена је колекција познатих европских уметничких дела од ренесансе. Музеј Хунтлин при Универзитету у Глазгову познат је по својој колекцији различитих новчића и уметничког блага. Међу историјским знаменитостима града најпознатија је катедрала Сан Монго, саграђена у 12. веку. У граду постоји више од 2.000 хектара паркова и зелених површина.Хемпден Парк има и највеће фудбалско игралиште у Великој Британији, које може да прими 150.000 људи. <бр> |
