Кипар Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +2 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 35°10'2"N / 33°26'7"E |
| исо кодирање |
| CY / CYP |
| валута |
| евро (EUR) |
| Језик |
| Greek (official) 80.9% Turkish (official) 0.2% English 4.1% Romanian 2.9% Russian 2.5% Bulgarian 2.2% Arabic 1.2% Filippino 1.1% other 4.3% unspecified 0.6% (2011 est.) |
| електрична енергија |
 г тип УК 3-пински |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Никозија |
| листа банака |
| Кипар листа банака |
| Популација |
| 1,102,677 |
| подручје |
| 9,250 KM2 |
| GDP (USD) |
| 21,780,000,000 |
| телефон |
| 373,200 |
| Мобилни телефон |
| 1,110,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 252,013 |
| Број корисника Интернета |
| 433,900 |
Кипар увод
| Кипар се простире на површини од 9.251 квадратних километара и налази се у североисточном делу Средоземног мора, кључног чворишта поморског саобраћаја за Азију, Африку и Европу и треће је острво по величини на Медитерану. Од Турске на северу има 40 километара, од Сирије на истоку 96,55 километара, а од делте Нила у Египту на југу 402,3 километра, а обална линија дуга 782 километра. Север је дугачка и уска планина Киренија, средња је равница Месорија, а југозапад је планина Трудос. Има субтропску медитеранску климу са сувим и топлим летима и топлим и влажним зимама. <бр> <п> Кипар, пуно име Републике Кипар, простире се на 9251 квадратни километар. Смештено у североисточном делу Средоземног мора, средиште је поморског саобраћаја Азије, Африке и Европе и треће је по величини острво у Средоземном мору. Од Турске на северу има 40 километара, од Сирије на истоку 96,55 километара, а од делте Нила у Египту на југу 402,3 километра. Обала је дуга 782 километра. Север је дугачка и уска планина Киренија, средња је равница Месорија, а југозапад је планина Трудос. Највиши врх, Олимп, налази се на 1950,7 метара надморске висине. Најдужа река је река Падиас. Припада субтропској медитеранској клими, са сувим и топлим летима и топлим и влажним зимама. <п> Земља је подељена на шест административних региона: Никозија, Лимасол, Фамагуста, Ларнака, Пафос, Киренија. Већину Киреније и Фамагусте, а део Никозије контролишу Турци. <п> Грци су се 1500. пре Христа преселили на острво. Од 709. пре Христа до 525. пре Христа, сукцесивно су је освајали Асирци, Египћани и Перзијанци. Њиме су стари Римљани владали 400 година од 58. п. Укључен је у византијску територију 395. године нове ере. Владало Османско царство од 1571. до 1878. Од 1878. до 1960. контролисали су је Британци, а 1925. сведена је на британску „директну колонију“. Србија је 19. фебруара 1959. године потписала „Споразум из Цириха и Лондона“ са Британијом, Грчком и Турском, којим је успостављена основна структура земље након независности Србије и расподеле моћи између две етничке групе, и потписала „уговор о гаранцији“ са Британијом, Грчком и Турском. Три државе гарантују независност, територијални интегритет и безбедност Србије; са Грчком и Турском закључен је „Уговор о савезништву”, који предвиђа да Грчка и Турска имају право да стационирају трупе у Србији. Независност је проглашена 16. августа 1960. и успостављена Република Кипар. Придружио се Комонвелту 1961. После независности, дошло је до великог крвопролића између грчког и турског племена. После 1974. Турци су се преселили на север, а 1975. и 1983. најавили су успостављање „Турске државе Кипар“ и „Турске Републике Северни Кипар“, чинећи поделу између две етничке групе. <п> Национална застава: Правоугаона је, однос дужине и ширине је око 5: 3. На тлу беле заставе насликан је жути обрис територије земље, а испод њега су две зелене гранчице маслина. Бела симболизује чистоћу и наду; жута представља богате минералне ресурсе, јер "Кипар" на грчком значи "бакар", а позната је по производњи бакра; маслинова гранчица представља мир и симболизује мир две велике државе Грчке и Турске Дух чежње и сарадње. <п> Кипар има 837.300 становника (званична процена 2004.). Међу њима су Грци чинили 77,8%, Турци 10,5%, а мали број јерменских, латинских и маронита. Главни језици су грчки и турски, општи енглески. Грци верују у православну цркву, а турски народ у ислам. <п> Минералним наслагама на Кипру доминира бакар, а други укључују гвожђе сулфид, сол, азбест, гипс, мермер, дрво и земљане неорганске пигменте. Последњих година минерални ресурси су скоро исцрпљени, а обим рударства је опадао из године у годину. Шумско подручје је 1.735 квадратних километара. Водни ресурси су сиромашни, а изграђено је 6 великих брана укупног капацитета за складиштење воде од 190 милиона кубних метара. Прерађивачка и прерађивачка индустрија заузимају важан положај у националној економији.Главни индустријски сектори укључују прераду хране, текстила, производа од коже, хемијских производа и неке лаке индустрије.У основи нема тешке индустрије. Туристичка индустрија се брзо развија, а главни туристички градови укључују Пафос, Лимассол, Ларнаку итд. <бр> <п> Никозија: Главни град Кипра, Никозија (Никозија) налази се усред равнице Месорије на острву Кипар, граничи се са реком Падиас и северно од планина Кирениа прелазећи северну обалу острва. На југозападу је окренут зеленој планини Трудос, око 150 метара надморске висине. Простире се на површини од 50,5 квадратних километара (укључујући приградска подручја) и има 363.000 становника (од чега је 273.000 у грчким окрузима, а 90.000 у земљиштима). <п> Током више од 200 година пре нове ере Никозија се звала „Лидра“, смештена на југозападу данашње Никозије и била је важан град-држава на старом Кипру. Никозија се постепено формирала и изграђивала на основу Лидре. Искусио је Византинце (330-1191. Н. Е.), Краљеве Лукигнана (1192-1489. Н. Е.), Венецијанце (1489.-1571.), Турке (1571-1878. Н. Е.) И Британце (1878) -1960). <п> Од краја 10. века, Никозија је била главни град острвске државе скоро 1000 година. Архитектура града има и источни и западни стил, што јасно одражава историјске промене и утицај Истока и Запада. Град је усредсређен на стари град унутар зидина Венеције, зрачећи ка околини, постепено се ширећи у нови град. Улица Лидра у старом граду је најнапредније подручје у Никозији. Након што су Венецијанци заузели острво 1489. године, у центру града изграђени су кружни зид и 11 бункера у облику срца, који су и даље нетакнути. Џамија Селимије, смештена у центру градског зида, првобитно је била готска катедрала Свете Софије која је започела 1209. године, а завршена 1235. Након инвазије Турака 1570. године, додата су два минарета и она је следеће године званично претворена у џамију. 1954. године, у знак сећања на султана Селимија који је освојио Кипар, званично је преименована у џамију Селимије. Надбискупска палата и црква Светог Јована изграђене током крсташких ратова су типичне грчке православне цркве у граду, а сада се користе као пословне зграде за острвско одељење за истраживање културе. Поред тога, постоје неке грађевине из византијског периода (330-1191) које су такође прилично препознатљиве. У малим уличицама ужег града, због традиционалних рукотворина и продавница коже, на тротоарима се гомила гомила робе. Преокрети су попут лавиринта. Шетња њима је као повратак у средњовековни град. Чувени кипарски музеј такође сакупља и приказује разне културне реликвије од неолита до римског периода. <п> Ново урбано подручје које се протеже од старог града до околине још је једна сцена: овде су широке улице, чист и ужурбан изглед града, укрштени путеви и бескрајан саобраћај; развијено телекомуникационо пословање, нов дизајн, луксузна декорација Хотели и пословне зграде у Пекингу привлаче велики број домаћих и страних туриста и инвеститора. <бр> |