|
Холандија се простире на површини од 41.528 квадратних километара, налази се у западној Европи, граничи се са Немачком на истоку, Белгијом на југу и Северним морем на западу и северу.Налази се у делтама река Рајне, Мааса и Скелтера, са обалном линијом од 1.075 километара. На територији постоје реке, на северозападу је језеро ИЈссел, низине дуж западне обале, таласасте равнице на истоку и висоравни на средњем и југоистоку. „Холандија" значи „равничарска земља". Име је добила по томе што је више од половине копна испод или готово на нивоу мора. Клима је поморска умерена широколисна шума. <бр> <п> Холандија, пуно име Краљевине Холандије, има површину од 41528 квадратних километара. Налази се на западу Европе, суседне Немачке на истоку и Белгије на југу. Граничи се са Северним морем на западу и северу и налази се у делти река Рајне, Мааса и Скелта, са обалном линијом од 1.075 километара. Реке на тој територији су укрштене, углавном укључујући Рајну и Маас. На северозападној обали постоји ИЈсселмеер. Западна обала је низијска, источна таласаста равница, а средња и југоисточна висораван. „Холандија" се на холандском језику назива Холандија, што значи „низијска земља". Име је добила зато што је више од половине њеног копна испод или готово на нивоу мора. Клима Холандије је поморска умјерена широколисна шумска клима. <п> Земља је подељена на 12 провинција са 489 општина (2003). Имена провинција су следећа: Гронинген, Фризија, Дренте, Оверејсел, Гелдерланд, Утрехт, Северна Холандија, Јужна Холандија, Зеланд, Северни Брабант, Лимбург, Фреи Фран. <п> Пре 16. века дуго је био у стању феудалног сепаратизма. Под шпанском влашћу почетком 16. века. 1568. године избио је рат против шпанске владавине током 80 година. 1581. године седам северних провинција основало је Холандску републику (званично познату као Уједињена Република Холандија). Шпанија је званично признала холандску независност 1648. Била је поморска колонијална сила у 17. веку. После 18. века, холандски колонијални систем се постепено урушавао. Француска инвазија 1795. 1806. Наполеонов брат је постао краљ, а Холандија је именована краљевином. Укључено у Француску 1810. Одвојена од Француске 1814. године и основала Краљевину Холандију следеће године (Белгија се одвојила од Холандије 1830. године). Уставна монархија постала је 1848. Одржао неутралност током Првог светског рата Неутралност је проглашена почетком Другог светског рата. У мају 1940. године напала га је и заузела немачка војска, краљевска породица и влада преселили су се у Британију, а основана је и влада у егзилу. После рата напустио је политику неутралности и придружио се НАТО-у, Европској заједници, а касније и Европској унији. <п> Државна застава: Правоугаона је са односом дужине и ширине 3: 2. Од врха до дна настаје повезивањем три паралелна и једнака хоризонтална правоугаоника црвене, беле и плаве боје. Плава означава да је земља окренута ка океану и симболизује срећу људи; бела симболизује слободу, једнакост и демократију, а такође представља и једноставан карактер људи; црвена представља победу револуције. <п> Холандија има 16.357 милиона становника (јун 2007). Више од 90% су Холанђани, поред Фриса. Службени језик је холандски, а фризијски се говори у Фризији. 31% становника верује у католичанство, а 21% у хришћанство. <п> Холандија је развијена капиталистичка земља са бруто националним производом од 612,713 милијарди америчких долара у 2006. години, са вредношћу по глави становника од 31,757 америчких долара. Холандски природни ресурси су релативно сиромашни. Индустрија је развијена. Главни индустријски сектори укључују прераду хране, петрохемију, металургију, производњу машина, електронику, челик, бродоградњу, штампу, прераду дијаманата итд. У последњих 20 година придаје велику важност развоју високотехнолошких индустрија као што су свемир, микроелектроника и биолошки инжењеринг. То је бродоградња, металургија итд. Ротердам је највећи центар за прераду нафте у Европи. Холандија је једна од главних земаља бродоградње на свету. Холандска пољопривреда је такође веома развијена и трећи је највећи извозник пољопривредних производа на свету. Холанђани су земљу која није погодна за ратарство користили за развој сточарства у складу са локалним условима.Средња особа је сада достигла једну краву и једну свињу по становнику, што је чини једном од најразвијенијих земаља света у сточарству. Узгајају кромпир песковите текстуре и развијају прераду кромпира. Одавде се извози више од половине светске трговине семенским кромпиром. Цвеће је индустрија стубова у Холандији. Укупно 110 милиона квадратних метара стакленика у земљи користи се за узгој цвећа и поврћа, па ужива репутацију „Европске баште“. Холандија шаље лепоту у све крајеве света, а извоз цвећа чини 40% -50% међународног тржишта цвећа. Холандске финансијске услуге, индустрија осигурања и туризам такође су веома развијени. <п> Анегдота - Да би преживели и развили се, Холанђани се труде да заштите првобитно малу земљу и избегну „доливање“ када је вода велика плима. Дуго су се рвали с морем, враћајући земљу од мора. Већ у 13. веку изграђене су бране да блокирају море, а затим је вода у кофердаму одводила ветротурбина. Током протеклих неколико векова, Холанђани су изградили 1.800 километара морских баријера, додавши више од 600.000 хектара земље. Данас се 20% холандске земље вештачки извлачи из мора. Речи „Истрајност“ угравиране на Државни амблем Холандије правилно приказују национални карактер холандског народа. <бр> <п> <б> Амстердам : Амстердам, главни град Краљевине Холандије (Амстердам) налази се на југозападној обали ИЈсселмеер-а, са 735.000 становника (2003). Амстердам је чудан град. У граду постоји више од 160 великих и малих пловних путева, повезаних са више од 1.000 мостова. Лутајући градом, мостови се крижају и реке се крижају. Из птичје перспективе, таласи су попут сатена, попут паукове мреже. Терен града је 1-5 метара испод нивоа мора и назива се „Северна Венеција“. <п> "Дан" на бразилском значи брана. Брана коју су изградили Холанђани постепено је развила рибарско село пре 700 година у међународну метрополу каква је данас. Крајем 16. века Амстердам је постао важна лука и трговачки град, а некада је постао светски финансијски, трговински и културни центар у 17. веку. 1806. Холандија је преселила свој главни град у Амстердам, али су краљевска породица, парламент, кабинет премијера, централна министарства и дипломатске мисије остали у Хагу. <п> Амстердам је највећи индустријски град и економски центар у Холандији, са више од 7.700 индустријских предузећа, а индустријска производња дијаманата чини 80% укупне светске производње. Поред тога, Амстердам има најстарију берзу на свету. <п> Амстердам је такође познати европски град културе и уметности. У граду постоји 40 музеја. Национални музеј има колекцију од више од милион уметничких дела, укључујући ремек-дела мајстора као што су Рембрандт, Халс и Вермеер, који су светски познати. Општински музеј модерне уметности и Ван Гогхов музеј познати су по својој колекцији холандске уметности из 17. века. Овде су приказана „Вранино поље жита“ и „Изјелица кромпира“ завршени два дана пре Ван Гогове смрти. <п> <б> Ротердам : Ротердам се налази на делти формираној ушћу река Рајне у Маас на југозападној обали Холандије, 18 километара од Северног мора. Првобитно је то била обновљена земља на ушћу реке Роттер. Основана крајем 13. века, била је само мала лука и трговачко средиште. Почео је да се развија у другу по величини комерцијалну луку у Холандији 1600. 1870. године пловни пут који је директно водио до Северног мора из луке обновљен је и брзо се развијао и постао светска лука. <п> Од 1960-их, Ротердам је највећа светска теретна лука, са историјски највећом запремином терета од 300 милиона тона (1973). То је капија долине Рајне. Сада је други по величини град у Холандији, транспортно чвориште за воду, земљу и ваздух и важан комерцијални и финансијски центар. Ротердам је сада највећа светска лука са највећим протоком терета, као и робно дистрибутивни центар у западној Европи и највећа контејнерска лука у Европи. Главне индустрије укључују рафинирање, бродоградњу, петрохемију, челик, производњу хране и машина. Ротердам има универзитете, истраживачке институте и музеје. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
Шуко утикач типа Ф