|
Узбекистан је земља без излаза на мору која се налази у централној централној Азији, а граничи се са Аралским морем на северозападу и граничи се са Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном, Туркменистаном и Авганистаном, са укупном површином од 447.400 квадратних километара. Терен читаве територије висок је на истоку, а низак на западу. Ниске равнице заузимају 80% укупне површине. Већина их се налази у пустињи Кизилкум на северозападу. Исток и југ припадају планинама Тиансхан и западном ободу планина Јисар-Алаи Чувени слив Фергане и басена Зерафсхан. На територији постоје плодне долине са изузетно богатим природним ресурсима. <бр> <п> Узбекистан, пуно име Републике Узбекистан, земља је без излаза на море у централној Азији, која се граничи са Аралским морем на северозападу и граничи се са Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном, Туркменистаном и Авганистаном. Укупна површина је 447.400 квадратних километара. Терен је висок на истоку, а низак на западу. Равинске низије чине 80% укупне површине, од којих се већина налази у пустињи Кизилкум на северозападу. Исток и југ припадају западном ободу планинског система Тиансхан и планинског система Гисар-Алаи, са чувеним Ферганским басеном и сливом Зелафсхан. На територији постоје плодне долине са изузетно богатим природним ресурсима. Главне реке су Аму Дарја, Сир Дарја и Зелафшан. Има изразито суву континенталну климу. Просечна температура у јулу је 26 ～ 32 ℃, а дневна на југу често и 40 ℃, просечна температура у јануару је -6 ～ -3 ℃, а апсолутна минимална температура на северу -38 ℃. Просечна годишња количина падавина је 80-200 мм у равницама и низинама и 1.000 мм у планинским пределима, од којих је већина концентрисана зими и у пролеће. Узбекистан је позната древна земља на „путу свиле“ и има дугу историју са Кином кроз „пут свиле“. <п> Цела држава је подељена на 1 аутономну републику (Аутономна Република Каракалпакстан), 1 општину (Ташкент) и 12 држава: Андијан, Бухара, Јизак, Кашка Дарија, Навои, Наманган, Самарканд, Сурхан, Сир Дарја, Ташкент, Фергана и Харзмо. <п> Узбекистанско племе настало је у 11.-12. веку н. У КСИИИ-КСВ веку владала је монголска татарска династија Тимур. У 15. веку је успостављена Узбекистанска држава под командом краља Шибанија. 1860-их и 70-их година део територије Узбекистана је спојен са Русијом. Совјетска власт успостављена је у новембру 1917, а Узбекистанска Совјетска Социјалистичка Република основана је 27. октобра 1924 и придружила се Совјетском Савезу. Независност је проглашена 31. августа 1991. године, а земља је преименована у Република Узбекистан. <п> Национална застава: То је водоравни правоугаоник са односом дужине и ширине 2: 1. Од врха до дна постоје три паралелна широка појаса светло плаве, беле и светло зелене боје, а између беле и светло плаве и светло зелене широке траке налазе се две танке црвене траке. На левој страни светлоплавог појаса налази се бели полумесец и 12 белих петокраких звезда. Узбекистан је постао република бившег Совјетског Савеза 1924. Од 1952. године усвојена национална застава слична је застави бившег Совјетског Савеза, само што се у средини заставе налази широка плава трака, а уска и бела трака на врху и дну. Закон о националној независности Узбекистана донесен је 31. августа 1991. године, а горе поменута национална застава коришћена је 11. октобра. <п> Узбекистан је најмногољуднија земља у Централној Азији. Има 26,1 милиона становника (децембар 2004.). Укључујући 134 етничке групе, Узбеци су чинили 78,8%, Руси 4,4%, Таџици 4,9%, Казахстанци 3,9%, Татари 1,1%, Каракалпак 2,2%, Киргизи 1%, Корејска етничка група чинила је 0,7%. Остале етничке групе укључују украјинске, туркменске и белоруске етничке групе. Већина становника вјерује у ислам и сунити су. Службени језик је узбечки (турска породица алтајских), а руски је лингуа франца. Главна религија је ислам, који је сунитски, а друга источно-православна. <п> Узбекистан је богат природним ресурсима, а стубови индустрије националне економије су „четири злата“: злато, „платина“ (памук), „вујин“ (уље) и „плаво злато“ (природни гас). Међутим, економска структура је појединачна, а прерађивачка индустрија релативно заостала. Резерве злата у Узбекистану заузимају четврто место у свету, са обилним водним ресурсима и стопом покривености шумама од 12%. Машинска производња, обојени метали, црни метали, текстилна и свила индустрија су релативно развијени. <п> Климатска зона у којој се налази погодује екстензивном развоју пољопривредне економије.Карактеристика пољопривреде је развијена водена инфраструктура за наводњавану пољопривреду. Главна пољопривредна индустрија је садња памука, а важни положај заузимају и узгајање стоке, сточарство и садња поврћа и воћа. Годишња производња памука чини две трећине производње памука у бившем Совјетском Савезу, заузимајући четврто место у свету, и позната је као „платинаста земља“. Сточарска индустрија је релативно развијена, углавном се бави узгојем оваца, а релативно је развијено и узгајање стоке. Узбекистан је регион којим пролази древни „Пут свиле“. Постоји више од 4.000 природних и културних пејзажа широм земље, углавном у градовима као што су Ташкент, Самарканд, Бухара и Хива. <бр> <п> Ташкент: Ташкент, главни град Узбекистана, највећи је град централне Азије и важан економски и културни центар. Смештено је на истоку Узбекистана, западно од планина Цхаткал, у центру оазе долине Чирчик, притоке реке Сир, на надморској висини од 440-480 метара. Становништво је 2.135.700 (децембар 2004.), од чега су 80% Руси и Узбеци, а мањине укључују Татаре, Јевреје и Украјину. Овај древни град је у античко доба био важан центар и саобраћајно чвориште за трговину исток-запад, а овде је пролазио чувени „Пут свиле“. У древној Кини су Зханг Киан, Фа Ксиан и Ксуанзанг оставили своје трагове. <п> Ташкент на узбечком значи "Камени град". Име је добио по томе што се налази у алувијалном подручју лепета у подножју и има огромне шљунке. Ово је древни град са дугом историјом. Град је саграђен још у другом веку пре нове ере. Био је познат по својој трговини и рукотворинама у шестом веку и постао је једино место за пролазак кроз древни пут свиле. Први пут виђен у историјским записима у 11. веку нове ере. Град је постао зидом 1865. године, са тадашњим становништвом од око 70 000. Био је главно трговачко средиште са Русијом, а касније стопљен у Руско царство. 1867. године постао је административни центар Аутономне Републике Туркестан. Главни град Републике Узбекистан (једне од република Совјетског Савеза) постао је од 1930, а главни град независне Републике Узбекистан постао је 31. августа 1991. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
Тип Ⅰ аустралијски утикач