|
Република Босна и Херцеговина налази се у средишњем делу бивше Југославије, између Хрватске и Србије. Површина је 51129 квадратних километара. Земља је углавном планинска, са планинама Денара на западу. Река Сава (притока Дунава) је граница између северне Босне и Херцеговине и Хрватске. На југу се налази ушће од 20 километара на Јадранско море. Обала је дуга око 25 километара. Тереном доминирају планине, са просечном надморском висином од 693 метра.Већина Динарских Алпа пролази целом територијом од северозапада до југоистока.Највиши врх је планина Магрицх, са надморском висином од 2386 метара. На територији има много река, углавном Неретве, Босне, Дрине, Уне и Варбаса. На северу је блага континентална клима, а на југу медитеранска. <бр> <п> Босна и Херцеговина, пуни назив Босне и Херцеговине, налази се у средишњем делу бивше Југославије, између Хрватске и Србије. Површина је 51129 квадратних километара. Становништво од 4,01 милиона (2004.), од чега на Федерацију Босне и Херцеговине отпада 62,5%, а на Републику Србију 37,5%. Главне етничке групе су: Бошњаци (односно муслиманска етничка група у бившем јужном периоду), који чине око 43,5% укупног становништва; српска националност, која чини око 31,2% укупног становништва; хрватска националност, око 17. 4%. Три етничке групе вјерују у ислам, односно православну цркву и католичанство. Службени језици су босански, српски и хрватски. Босна и Херцеговина је богата минералним ресурсима, углавном рудом гвожђа, лигнитом, бокситом, оловно-цинковом рудом, азбестом, каменом соли, баритом итд. Водене снаге и шумских ресурса има у изобиљу, а подручје покривености шумом чини 46,6% цијеле територије Босне и Херцеговине. <п> БиХ се састоји од два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Србије. Федерацију Босне и Херцеговине чини 10 држава: Унна-Сана, Посавина, Тузла-Подриње, Зеница-Добој, Босна-Подриње, Централна Босна Државе, Херцеговина-Неретва, Западна Херцеговина, Сарајево, Западна Босна. Република Српска има 7 округа: Бањалуку, Добој, Белину, Власеницу, Соколац, Србине и Требиње. . 1999. године основана је Специјална зона Брчко, директно под државом. <п> Национална застава: Боја позадине је плава, узорак је велики златни троугао, а дуж беле стране троугла налази се ред белих звезда. Три стране великог троугла симболизују три главне етничке групе које чине Републику Босну и Херцеговину, а то су муслиманска, српска и хрватска етничка група. Злато је сјај сунца, који симболизује наду. Плава подлога и бијеле звијезде симболизирају Европу, а Босна и Херцеговина је дио Европе. <п> Крајем 6. и почетком 7. века, неки Словени су се преселили на југ до Балкана и населили се у Босни и Херцеговини. Крајем 12. века Словени су основали независну Кнежевину Босну. Крајем 14. века Босна је била најмоћнија држава јужних Словена. Турско поседовање постало је после 1463. године, а Аустроугарско царство заузело га је 1908. године По завршетку Првог светског рата 1918. јужнословенски народи успоставили су Српско-хрватско-словеначко краљевство, које је 1929. преименовано у Краљевину Југославију. Босна и Херцеговина је била његов део и била је подељена на неколико административних покрајина. 1945. године људи свих етничких група у Југославији победили су у антифашистичком рату и основали ФНРЈ (преименована у Социјалистичка федеративна република Југославија 1963. године), а Босна и Херцеговина постала је република Савезне Републике Југославије. У марту 1992. године Босна и Херцеговина је одржала референдум о томе да ли је држава независна или не. Босна и Херцеговина се залагала за независност, а Срби су се одупрли гласању. Након тога избио је троипогодишњи рат између Босне и Херцеговине. 22. маја 1992. године Босна и Херцеговина се придружила Уједињеним нацијама. 21. новембра 1995. године, под покровитељством Сједињених Држава, председник Милошевић Републике Србије Југославије, председник Туђман Републике Хрватске и председник Изетбеговић Републике Босне и Херцеговине потписали су Дејтонско-босанскохерцеговачки мировни споразум. Рат у Босни и Херцеговини је завршен. <бр> <п> Сарајево: Сарајево, главни град Босне и Херцеговине (Сарајево), важно је средиште индустријског и железничког саобраћаја, а било је познато по избијању Првог светског рата (сарајевски инцидент). Сарајево се налази у близини горњег тока ријеке Боиане, притоке ријеке Саве, древни је град окружен планинама и прекрасним крајолицима. Има површину од 142 квадратна километра и 310 000 становника (2002). <п> Сарајево је неколико пута у историји мењало име, а садашње име на турском значи „Палата гувернера султана“, што показује да турска култура има дубок утицај на град. Године 395. наше ере, након пораза Максима, цар Теодосије И премешта границу између Западног и Источног царства у близину Сарајева пре његове смрти.У то време Сарајево је било само мало познати град. Крајем 15. века, турско Османско царство је поразило Србију, окупирало је Босну и Херцеговину и приморало локално становништво да пређе на ислам, чинећи неке становнике муслиманима. У исто време, Аустроугарска је наоружала Србе и користила их да чувају границе за себе и од тада је започела битка која је трајала вековима. Историјски гледано, дуж руте дуж централног дела бивше Југославије (тачније кроз Босну и Херцеговину), овде су се очајнички борили католици и православци, хришћани и ислам, Немци и Словени, Руси и западњаци. Стратешки положај Сарајева је стога постао изузетно важан. Године ратова учиниле су овај мало познати град познатим градом и постале фокус различитих фракција, постајући на крају главни град Босне и Херцеговине. <п> Сарајево је древни град с прекрасним крајоликом, јединственим изгледом града и различитим архитектонским стиловима. Будући да се у историји неколико пута мењао, различити владари су у град доносили све врсте етничких обичаја и религија, чинећи га пресеком источне и западне економске културе, и постепено се развијали у град који се меша на исток и запад. . У граду се налазе и засејане зграде у аустријском стилу из 19. века, павиљони у оријенталном стилу и рукотворине у турском стилу. <п> Централни град су углавном класичне грађевине из доба Аустро-Угарске империје. Католичке цркве, православне цркве и куле исламских џамија са торњевима координирано су распоређене у граду. Муслиманско становништво у Сарајеву чини више од једне трећине, чинећи га мјестом у којем живе муслимани, па је стога Сарајево познато као „Каиро Европе“ и „Муслиманска престоница Европе“. У граду постоји више од 100 џамија, међу којима је најстарија џамија Арцхи-Хислу-Бек саграђена у 16. веку. У музеју у граду се налази и чувени хебрејски рукопис „Хагада“, који је ретка реликвија попут разних легенди и анегдота цитирана у јеврејској интерпретацији „Библије“. Снажна исламска атмосфера формирана након рата у Босни и Херцеговини чини да се понекад осјећате као да сте у арапском свијету на Блиском истоку. Овај јединствени стил очигледно се разликује од осталих традиционалних европских градова, па је Сарајево данас познато као Јерусалим Европе. <п> Поред тога, Сарајево је и средиште копненог транспорта и економско и културно средиште Босне и Херцеговине. Главне индустрије укључују енергетску опрему, производњу аутомобила, обраду метала, хемију, текстил, керамику и прераду хране. Такође у граду постоји универзитет и неколико болница са Рударском, Политехничком, Научном и ликовном уметношћу. <бр> |
Тип ц Европски 2-пински
Шуко утикач типа Ф