Авганистану Основне информације
| Локално време | Твоје време |
|---|---|
|
|
|
| Локална временска зона | Разлика у временској зони |
| UTC/GMT +4 сат |
| географска ширина / географска дужина |
|---|
| 33°55'49 / 67°40'44 |
| исо кодирање |
| AF / AFG |
| валута |
| Авганистански (AFN) |
| Језик |
| Afghan Persian or Dari (official) 50% Pashto (official) 35% Turkic languages (primarily Uzbek and Turkmen) 11% 30 minor languages (primarily Balochi and Pashai) 4% much bilingualism but Dari functions as the lingua franca |
| електрична енергија |
 Тип ц Европски 2-пински Шуко утикач типа Ф |
| национална застава |
|---|
 |
| главни град |
| Кабул |
| листа банака |
| Авганистану листа банака |
| Популација |
| 29,121,286 |
| подручје |
| 647,500 KM2 |
| GDP (USD) |
| 20,650,000,000 |
| телефон |
| 13,500 |
| Мобилни телефон |
| 18,000,000 |
| Број Интернет домаћина |
| 223 |
| Број корисника Интернета |
| 1,000,000 |
Авганистану увод
| <п> Авганистан се простире на површини од 652.300 квадратних километара. Налази се на пресеку западне Азије, јужне Азије и централне Азије и важан је географски положај за транспорт између северне и јужне државе. На северу се граничи са Туркменистаном, Узбекистаном и Таџикистаном, уска трака истуреног североистока граничи се са Кином, исток и југоисток граничи се са Пакистаном, а запад се граничи са Ираном. Територија је планинска, висоравни и планине заузимају 4/5 површине земље.Север и југозапад су углавном равнице, а на југозападу има пустиња. Континентална клима чини земљу сувом и мање кишовитом, са великим годишњим и дневним температурним разликама и очигледним годишњим добима. <бр> <п> <бр> <п> Авганистан се простире на површини од 652.300 квадратних километара. Смештено на пресеку Западне Азије, Јужне Азије и Централне Азије, важно је географско место као кључна веза између Северне и Јужне. На северу се граничи са Туркменистаном, Узбекистаном и Таџикистаном, уска трака истуреног североистока граничи се са Кином, исток и југоисток граничи се са Пакистаном, а запад се граничи са Ираном. Територија је планинска, висоравни и планине чине 4/5 површине земље, север и југозапад су углавном равнице, а на југозападу има пустиња. Просечна надморска висина је 1.000 метара. Највећи планински ланац Хинду Куш у земљи дијагонално се протеже од североистока до југозапада. Главне реке су Аму Дарја, Хелманд, Кабул и Харируд. Континентална клима чини земљу сувом и мање кишовитом, са великим годишњим и дневним температурним разликама, очигледним годишњим добима, озбиљном хладноћом зими и изузетно врућим летом. <п> <бр> <п> Авганистан је подељен на 33 провинције, са окрузима, окрузима, општинама и селима под провинцијама. <п> <бр> <п> Пре 15. века Авганистан је био центар трговинске и културне размене између Европе, Блиског Истока и Индије и Далеког Истока. Након што је крајем 15. века отворен морски пут из Европе у Индију, Авганистан је затворен. Године 1747. авганистански народ отерао је стране освајаче и успоставио неовисно и некада јако Авганистанско краљевство, поставши муслиманска земља која је друга за Османским царством. 1878. Британија је по други пут напала Авганистан и потписала споразум о Гандамаку са Авганистаном, а Авганистан је изгубио дипломатску моћ. 1895. године Британија и Русија закључиле су споразум о приватној подели регије Памир и одређивању регије Вакхан за британско-руску тампон зону. Авганистански народ је 1919. године стекао независност победивши трећу британску инвазију. У априлу 1978. године, Авганистанска народна демократска странка покренула је војни пуч за свргавање владе и променила име у Демократска Република Авганистан. Совјетска војска напала је Авганистан 1979. године. У новембру 1987. године, Велика Лоја Јирга у Авганистану донела је одлуку да званично промени име Демократска Република Авганистан у Република Авганистан. 15. фебруара 1989. Совјетски Савез је био приморан да повуче своје трупе из Авганистана. 28. априла 1992. године земља је преименована у Исламска држава Авганистан. У октобру 1997. године земља је преименована у Исламски Емират Авганистан. У новембру 2004. Карзаи је апсолутном предношћу изабран за првог демократски изабраног председника у историји Авганистана. <п> Национална застава: 5. фебруара 2002, Авганистан је усвојио нову националну заставу. Нова национална застава дизајнирана је у складу са авганистанским уставом из 1964. године, а састоји се од црних, црвених и зелених трака и афганистанског државног амблема. <п> <бр> <п> Становништво Авганистана је приближно 28,5 милиона (процењено у јулу 2004.). Међу њима, Паштуни чине 38-44%, Таџици 25%, а постоји више од 20 етничких мањина, укључујући Узбекистане, Хазару, Туркменисте, Балуча и Нуристан. Службени језици су пашту и дари (тј. Перзијски). Остали локални језици укључују узбечки, белуџистански, турски итд. Више од 98% становника вјерује у ислам, од чега су 90% сунити, а остатак шиити. <п> <бр> <п> Авганистан је заостала земља пољопривреде и сточарства, а Уједињене нације су га 1971. године уврстиле у листу најнеразвијенијих земаља света. Минерални ресурси Азербејџана су релативно богати, али нису у потпуности развијени. Тренутно доказани ресурси углавном укључују природни гас, угаљ, сол, хром, гвожђе, бакар, сљуду и смарагде. Године рата изазвале су колапс индустријске базе Авганистана. Углавном лака индустрија и занатска индустрија, углавном укључујући текстил, ђубрива, цемент, кожу, тепихе, електричну енергију, прераду шећера и пољопривредних производа. Занатска индустрија чини око 42% вредности индустријске производње. Пољопривреда и сточарство су главни стубови националне економије Авганистана. Становништво пољопривреде и сточарства чини 80% укупног становништва земље. Обрађено земљиште је мање од 10% укупне површине земље. Главне културе укључују пшеницу, памук, шећерну репу, сушено воће и разно воће. Главни сточарски производи су овце са масним репом, говеда и козе. <п> <бр> <п> Главни градови <п> Кабул: Кабул је главни град Авганистана, главни град провинције Кабул и највећи град у Авганистану. Познати је град са историјом дугом више од 3.000 година и постао је главни град Авганистана након 1773. године. „Кабул“ значи „трговачки центар“ у Синдхију. <п> <бр> <п> Кабул се налази у источном Авганистану, у јужном подножју планине Хинду Куш, у долини на надморској висини од 1.800 метара. Терен је опасан, а околне планине окружене су планинама у облику слова У. Река Кабул протиче кроз центар града и дели град Кабул на два дела, са старим градом на јужној и новим градом на северној обали. Нови град је релативно напредан. Овде је концентрисана већина пословних округа, палата, службених резиденција и врхунских резиденција. У граду има много палата, познатије су Палата Гулхана, Палата Диркуса, Палата Саладат, Палата ружа и Дар Аман Палата итд. Палата Дар Аман је седиште парламента и владиних одељења. <п> <бр> <п> У улици Маиванд у центру Кабула налази се зелени споменик Маиванд, окружен са четири топа. На обронцима око града обилују камене планине, древне куле, древне гробнице, древне утврде, исламске цркве и храмови. Познати су храм Схахиду Схамсхирах, маузолеј Бабел, маузолеј краља Мохаммеда Динарда Схах, национални музеј, археолошки музеј итд. Светиште „Зах“ на југу града је исламска зграда у стилу крова и резиденција је Алија, оснивача шиитске секте ислама. Огромна стена удаљена је око 30 до 40 метара од светилишта. У средини је расцепљен велики шав дугачак око 2 метра и широк 1 метар. Према легенди, то је света реликвија коју је Алијев мач оставио цепајући камену. |